Herbert Spenser razvija ideju univerzalne evolucije prirode. Sve u prirodi zajedno sa svojim sastavnim delovima razvija se diferenciranjem. Tako se iz anorganskog sveta razvio organski svet, a iz njega čovek i društvo.
Poređenjem društva sa biološkim organizmom posebno se naglašava da biološki zakoni evolucije, koji vladaju u biološkom organizmu, važe i za društvo, i da se društvena struktura formira na potpuno isti način kao i biološki organizam. Cilj nauke je zato da učini jasnim veliku biološku istinu: priroda ima svoje zakone, koji važe i za društvo i koji se ne mogu izmeniti. Pošto je društvo shvaćeno kao priroda, saznanja o njoj se mogu primeniti u društvenim naukama.
Društvo i društvene grupe, kao i biološki organizmi slični su po rastu i povećavanju obima, čime i njihova struktura postaje složenija. Progresivnu diferencijaciju strukture, i u društvu i u biološkom organizmu odlikuje slična diferencijacija funkcija. Život celine može biti uništen, i u društvu i u biološkom organizmu, ali će jedinke nastaviti da žive još neko vreme.
Za razliku od bioloških organizama, društva nemaju neku određenu telesnu formu, a pojedinci su slobodni i prostorno diferencirani. Takođe, i delovi društva nemaju fiksni odnos prema celini, kao što imaju biološki organizmi. Tako na primer, ne postoji neki društveni mozak. U biološkom organizmu sastavni delovi postoje zbog funkcionisanja i dobrobiti celine, a u društvu celina zbog dobrobiti članova društva.
Između klasne strukture društva i strukture tkiva u biološkom organizmu postoji kruta veza. U održavanju socijalne egzistencije manuelne klase imaju istu ulogu kao površinski delovi u održavanju živog organizma, a klasa koja je angažovana u kupovini i prodaji roba ispunjava funkciju, sličnu onoj koju u živom organizmu ispunjava sistem krvnih sudova. Upravljačka klasa uspostavlja kontrolu nad svim segmentima društva, na isti način kao što mozak i nervni sistem upravlja svim delovima živog organizma.
Po Herbertu Spenseru društvo prolazi kroz dve razvojne faze. Prva društva, horde su bila potpuno nediferencirana i u njima su se svi bavili svim poslovima. Razvijeni oblik društva ukazuje na diferencirane klase, koje se bave nabavljanjem hrane i zaštitom društva, preradom predmeta, a kasnije se razvija trgovački sloj koji obezbeđuje cirkulaciju proizvoda, i na kraju i upravljački sloj, koji reguliše sve unutrašnje i spoljne aktivnosti.
Konfliktnost i sukobljavanje između društava, društvenih grupa i klasa je očekivana i stalna. Održavanje ravnoteže između bioloških organizama u prirodi, kao i između društava, društvenih grupa i klasa, podstiče borbu za opstanak, iz koje nastaje strah od drugih bića i od smrti. Tako na primer, politika ima svoj koren u strahu od drugih bića, a religija u strahu od smrti. Društveni konflikti koje stvaraju i podstiču političke vođe i religijski dostojanstvenici, rezultiraju pojavom militarističkog društva, koje je usmereno ka ratovima. Iz militarističkog, ratnog stanja, nastaje mirnodopsko, industrijsko društvo, koje za Herberta Spensera predstavlja ideal. Ovaj tip društva, utemeljen na demokratiji prilagođava društvenu organizaciju svrsi solidarnog zajedništva. Kod pojedinca i u društvenoj organizaciji postoji osećaj slobode, koji stvara koheziju pojedinaca i uspostavlja ravnotežu unutar društvene zajednice.
