U svojim poznatim skicama Čovek se ne čuje G. I. Uspenski je nekad pisao: "Sasvim privatni interesi - bankarski, akcionarski, interesi kapitala - s topovima upadaju u zemlju da kupe harač. Predstavnici engleskih zelenaša s topovima i bombama prelaze preko mora i okeana i viču "daj profit!..." Šta znači onda čovek koga pljačkaju - felah?... "Daj profit", ili ću te ubiti, a što se tiče tamo nekog tvog ličnog zadovoljstva, nekog tamo nacionalnog dostojanstva, nekih porodičnih i društvenih obaveza, nekih intelektualnih i moralnih problema, životnih ciljeva - zviždim ja na to! Daj, a sam možeš da ideš do đavola..." Ovo je bilo napisano davno, ali tek sad su ove reči dobile svoj kobni, zloslutni gorući smisao. G. I. Uspenski mislio je na felaha sa svim njegovim intelektualnim i moralnim teškoćama. Majakovski ga je uzeo grublje, sa strane "fiziologije". Felah i Peruanac propadaju i degenerišu kao biološke jedinke. Današnji superkapitalizam uzima im krv i mišiće, sa strahovitom brzinom suši im obraze i kožu, truje im krv rakijom, vinom, kokainom i opijumom, stavlja gvozdene uzde na najobičnije, vitalne funkcije ljudskog organizma. Kamen glođe ljudsko srce, a lomnjava upropašćuje živce. Moćna istina prirodnih nagona prodaje se za štirkane okovratnike, đinđuve, dugmad, kabaree, kafane i javne kuće.
Pa ipak ono što čini gospodar Profit s felahom u njegovoj zemlji, nije ništa u poređenju s njegovim drugim civilizatorskim podvizima. Ono "pravo" počinje kad građanin Profit baca i zatvara felaha i Peruanca u svoje gradove: London, Pariz, Njujork. Upravo tu se i falah i Peruanac začas smežuraju. Savremeni Vaviloni rastu s fantastičnom brzinom i isto takvom neverovatnom brzinom rastu i pojačavaju se sve njihove osobine od kojih linjaju repovi paunova. I ako je ranije on dovodio i gutao desetine hiljada felaha i Peruanaca, sad ih guta na stotine hiljada i na milione. I ako ih je ranije pritiskivao snagom recimo od 100 atmosfera, sad pritiskuje snagom od desetine hiljada. Nije felah stigao da trepne okom, a već mu ispadaju zubi, oči se mute kao u mrtvog smuđa, jednostavnost i neposrednost nagona pretvara se u pojačanu nezdravu senzualnost.
Ali felah i Peruanac postoje u svakom od nas, jer i mi imamo ruke, noge, jezik i glavu. I nikad se ta strahovita opasnost nije osećala toliko oštro i očigledno kao u naše superkapitalističko vreme.
Iz eseja Vladimir Majakovski (zbirka eseja Književni portreti)
