Uroci, veli Milan Đ. Milićević, mogu nauditi svakom i svačem, osobito lepu, prikladnu čeljadetu, ili dobru i tovnu volu, konju ili bravu. I što je koje od njih mlađe i lepše, to sve više strada od uroka." Po narodnom verovanju " više je ljudi otišlo pod zemlju od uroka, nego od svih drugih bolesti". Urocima su podložni i mladenci, mlada i mladoženja. U poznatoj narodnoj pesmi Ženidba Milić Barjaktara peva se kako je Leposava, Milićeva zaručnica, bila osobito lepa i kako se Milić, kad ju je video, začudio njezinoj lepoti, pa je time urekao, i kako zbog toga, kad je vodio zaručnicu kući, "kad su bili gorom putujući, stiže urok na konju đevojku".
Uroci kao da ne idu na svakoga. Izgleda da su neke osobe od takvog roda da su naročito sklone da budu urečene. U jednoj našoj, davno zabeleženoj pesmi kazuje se kako se otisla lađa "od belog Dubrovnika grada", u kojoj je bilo trideset martoloza i pred njima martoloz Marko, koji je bio osobito lep, kako ih je gledala Ajka devojka, kako je dozivala majku i hvalila Markovu lepotu govoreći: "Da mi ga hoće Bog u sreći dati, volela bih nego braca svoga". Na to joj majka odgovara: Muči, Ajka, smukla se mukom! / Njih je majka devet izrodila, / Svih su osam umrla jadno / Od uroka od devojačkoga. / Jošte oni u reči bijahu, / Povikaše trideset martoloza / Umro nam martolozu Marko, / Ni od puške, ni od britke sablje, / Već od uroka djevojačkoga.
Iz dela Naš narodni život 1
