"... Naš prvi princip traži ne da svi imaju jednake delove proizvoda koje raspoređujemo za uložene sposobnosti, već da svi imaju jednaku slobodu da se bave tom delatnošću.

Jedno je ako svakome dajemo mogućnosti da stekne predmete koje želi, a drugo je, i veoma različito od toga, ako dajemo same predmete bez obzira na izvršeni napor da se oni zadobiju.

Kad smo istaknuli punu slobodu svakoga, ograničenu samo sličnom slobodom drugih, rekli smo da je svako slobodan da radi sve što želi unutar određenih granica.

Ako dakle, od mnogih koji započinju sa istom vrstom delatnosti jedan postigne, pomoću svoje veće snage, veće domišljenosti ili veće marljivosti, više zadovoljstava (nagrada) i više izvora zadovoljstava nego ostali, i to ne krnjeći jednake slobode ostalih, moralni mu zakon daje isključivo pravo na sva ta vanredna zadovoljstva i izvore zadovoljstava. A ostali nemaju pravo da mu ih oduzmu tražeći za sebe veću slobodu delovanja nego što je on traži, jer time krše ovaj zakon. Odatle sledi da podjednaka razdioba zemaljskih plodova među sve ljude nije u skladu sa potpunom pravdom."

Iz dela Čovek protiv države