Sve životinje imaju bar jedno čulo, naime čulo dodira. Kome pak pripada jedno čulo, tome pripada i naslada i bol, ugodno i neugodno, a ko ima to, ima i prohtev, jer prohtev je želja za ugodnim. Osim toga životinje imaju sposobnost opažanja hrane, jer se hrana opaža dodirom. Sva se naime živa bića hrane suvim i vlažnim, toplim i hladnim, a to opažaju pomoću dodira. Ostale stvari, koje se mogu opažati, samo su uzgredne, jer ni šum ni boja ni miris ne doprinose ništa hranjenju. Ukus pak pripada onome, što se opaža dodirom. Glad i žeđ su prohtevi, i to glad prohtev za suvim i toplim, a žeđ prohtev za hladnim i vlažnim. Tome je ukus nekako začin. O tome treba da opširnije govorimo kasnije, a za sada neka bude rečeno samo toliko, da životinjama, koje imaju dodir, pripada i prohtev. Što se tiče predočivanja, pitanje nije još razjašnjeno, pa treba da to kasnije razmotrimo. Nekim bićima pripada osim toga i sposobnost kretanja u mestu, a nekima i sposobnost mišljenja i um, na primer ljudima kao i drugim takvim i višim bićima, ako ih ima.

Iz dela O duši