Naš duh se kreće samo na tuđu reč, jer je vezan i prisiljen da prihvati ukus i shvatanja drugih, rob je i zatočenik uticaja koji vrši njihovo učenje. Toliko su nam zatezali povodac da više ne umemo da idemo slobodno. Naša snaga i naša sloboda utuljene su. "Nunquam tutelae suae fiunt." Lično sam u Pizi razgovarao sa jednim čestitim čovekom, ali koji je do te mere pobornik Aristotelovih načela da mu je najglavnija dogma ova: "probni kamen za sva zdrava mišljenja i za svaku istinu jeste saglasnost sa Aristotelovim učenjem; izvan toga je sve utvara i besmislenost, jer je on sve video i sve rekao." Zato što je ova njegova postavka bila malo suviše opširno i nepravično tumačena, njemu je nekada, i to dugo, pretila velika opasnost od inkvizicije u Rimu.
Neka vaspitač pusti dete da sve proseje na sitno sito i neka mu ništa ne smešta u glavu samo svojim autoritetom i na veru; neka Aristotelova načela ne budu za njega načela, kao ni principi stoika ili epikurejaca. Neka mu se izlože ova raznolika shvatanja, on će izabrati ako može, ako ne, ostaće u sumnji. Samo su budale sigurne i nepokolebljive.
Iz dela Ogledi
