Jedna od osnovnih ideja Heraklitove filozofije je borba, rat suprotnosti. Princip suprotnosti koji postoji u objektivnoj stvarnosti, zasnovan je na trajnoj zakonitosti i za Heraklita nigde ne postoji mesto za upravljanje od strane boga. On smatra da je rat od fundamentalnog značaja za nastanak svih stvari, i sve što postoji na svetu je plod borbi i nastalo je iz nužde. Vatra najbolje simbolično prikazuje stalne promene svega, jer ništa nije završeno i apsolutno. Opšta borba i logos vladaju čovekom, društvom i svetom, ali većina ljudi prema Heraklitu ne spoznaje, da je logos večan i zajednički, i da bi za njim trebalo ići, niti pak poznaje princip borbe.
Borba suprotnosti, koja se odigrava i u društvu, prema mišljenju Heraklita je ujedno norma i pravda koja nužno i sigurno sve uređuje. Kada je nužna, borba u društvu deluje i pravedno, i uvek svakom određuje njegovo pravo mesto. Stoga Heraklit smatra da borba (rat) ima svoju pozitivnu funkciju, pa je ona i društveno-etički princip, jer svakog postavlja na njegovo pravo mesto, čime se manifestuje logos i u društvu. On kaže: "Valja znati, da je rat opšta pojava, da je pravda - borba i da sve nastaje borbom i po nuždi." A, zatim kaže: "Rat je otac svemu, svemu kralj, jedne je izneo kao bogove, druge kao ljude, jedne je učinio robovima, druge slobodnima."
Heraklit smatra da su društveni odnosi rezultat nužne borbe - kao principa - u određenoj zakonitosti. Društveno grupisanje: robovi, demos (narod), aristokratija, smatrao je posledicom nužne borbe, pa su najbolji zauzeli mesta, a drugi su ostali dole. Društvene odnose je shvatao kao opšte i zato je napadao demos i njegovo demokratsko uređenje. Njegov odnos prema demosu, bio je potkrepljen prekorom i mržnjom. O narodu kaže: "Najlepši je svet kao nasumice nabacana gomila smeća." Po njegovim rečima masa se ne može uzdići na spekulativni način razmišljanja nego ostaje kod svog svakodnevnog uverenja, i svako misli da je najbolje ono, što on radi, a niko ne teži da spozna ono opšte koje je Heraklit pokušao prikazati u svojoj filozofiji. Pošto masa ne može postići taj stepen uzdizanja, Heraklit kaže, da je njemu jedan "koliko hiljade, ako je najbolji", "I volji jednoga pokoravati se jeste zakon."
Zbog pobede demokratije Heraklit se u svom rodnom gradu Efesu povukao u usamljenost i nije hteo da učestvuje u javnom životu. Diogen Laertije o tome piše: "Povukavši se u svetinju Artemidinu, igrao se sa dečacima kocke. Kada su Efežani stali oko njega, reče: "Čemu se, jadnici čudite? Nije li bolje to činiti nego li sa vama upravljati državom?"
