Sokrat: Dakle, ni onaj kome je nepravda učinjena, ne sme nepravdu vraćati, kao što svet misli, jer se nepravda nikako ne sme činiti?
Kriton: Izlazi, da se ne sme...
Sokrat: A što? Je li pravo ili nije pravo, da onaj, koji trpi zlo, na to zlo odgovara zlom, kao što svet misli?
Kriton: Nikako...
Sokrat: Dakle, ne treba nepravdu za nepravdu vraćati ni zlo činiti nikom od ljudi, ma čovek što mu drago pretrpeo od njih. A kada to sve priznaješ, onda gledaj, Kritone, da ne priznaješ protiv svog uverenja. Jer, ja znam, da je i sada veoma mali broj ljudi u to uveren i da će biti uveren. Za one, dakle, koji u to veruju i za one, koji u to ne veruju, nema zajedničkog sporazuma, nego jedni druge moraju samo prezirati, kada jedni vide, kakvih se načela drugi drže. Razmišljaj prema tome, i ti veoma pažljivo, pristaješ li uz mene i misliš li jednako, pa da počinjemo odavde savetovati se, da nikada nije pravo ni nepravdu činiti ni nepravdu za nepravdu vraćati, ni od zla, kada se ono trpi, braniti se time, da se zlo vraća...
