Društvo
Erazmo Roterdamski - Crkveni velikani
... S običajima vladara već odavno se revnosno takmiče crkveni poglavari, kardinali i biskupi, pa se čak može reći da su ih i nadmašili. Kad bi koji od njih samo malo razmislio šta drugo znači njegova kao sneg bela lanena košulja ako ne čist i nevin život; šta mitra s dva vrha koju spaja jedna veza ako ne podjednako temeljno poznavanje Novoga i Staroga zaveta; šta rukavice koje mu pokrivaju ruke ako ne čisto i od svakog dodira sa svetom oslobođeno vršenje svetih tajni; šta pastirski štap ako ne najveću brigu o poverenom stadu; šta prelatski krst ako ne pobedu nad svim strastima; kad bi naši crkveni velikani razmislili o tome i mnogim drugim stvarima te vrste, zar njihov život ne bi bio žalostan i pun nemira?
Tako je govorio Zaratustra
Tako je govorio Zaratustra je najzagonetnije filozofsko delo nemačkog filozofa, pesnika i klasičnog filologa Fridriha Ničea, koje zauzima središnje mesto u njegovom stvaranju. Ovo delo nastalo, između 1883. i 1885. godine je jedno od najčitanijih, ali najviše osporavanih dela u XX veku.
Seneka - O novcu
Najviše je galame oko novca: novac zamara forume, sukobljava očeve i decu, predaje mačeve čas krvnicima, čas legionima, on je zaprljan našom krvlju, zbog njega noći žena i muževa odjekuju od svađa, podijume viših činovnika pritiskuje gomila, kraljevi čine zverstva, otimaju i prevrću gradove sagrađene dugim trudom vekova da bi pronašli zlato i srebro u pepelu ruševina.
Maks Veber - Protestantska etika i duh kapitalizma
Maks Veber, najznačajniji predstavnik nemačke i novije građanske sociologije u svom poznatom delu Protestantska etika i duh kapitalizma, objavljenom 1905. godine bavi se pitanjem veze između protestantske ideologije, naročito one kalvinističkog smera i ideologije ranog kapitalizma. Po njemu je asketski protestantizam, posebno na Zapadu, bio jedan od glavnih "izbornih afiniteta" povezanih sa usponom kapitalizma.
Heraklitovi fragmenti
Kada bi sreća bila u telesnim uživanjima, nazivali bismo srećnima volove, kada nađu detelinu za jelo.
Magarci bi više voleli seno nego zlato.
Ime Pravde ne bi ljudi poznavali, kada ne bi bilo nepravde.
Seneka - Negujmo čovečnost
Zašto radije ne udesiš taj svoj kratak život tako da ga učiniš dobrim sebi i drugima? Zašto radije sebe ne omiliš kod svih dok živiš i postigneš da te oplakuju kad budeš otišao iz života? Zašto želiš da oboriš onoga koji se s tobom ophodi sa suviše velike visine? Zašto želiš svim svojim silama da satreš onoga koji laje za tobom, iako je taj beznačajan i prezren, ali za one koji su viši od njega opor i dosadan? Zašto se ljutiš na svoga roba, zašto na gospodara, zašto na kralja, zašto na svog štićenika? Strpi se malo: evo, već dolazi smrt da vas izjednači.
Gustav Le Bon - O gomili
Francuski socijalni psiholog Gustav Le Bon je obeležio jednu epohu na području sociologije i psihologije masa i mnogi ga smatraju za najznačajnijeg predstavnika psihologije gomile. Sam Le Bon je bio uveren da je glavna svrha njegovog najznačajnijeg dela Psihologija gomile, iz 1895. godine u tome da posluži kao priručnik državnicima u njihovom teškom poslu.
Aristotelovo shvatanje države
Aristotelova politička filozofija, koju najviše izlaže u svom delu Politika ima značaj za savremeno razumevanje političke teorije i prakse. Za svoj ideal antički grad polis on kaže: "Čovek treba da se popne na brdo i njegov vidokrug treba da bude država. Svrha države je srećan život." Međutim, iako je njegov misaoni horizont bio više ili manje omeđen granicama grčkog polisa prodro je do same suštine i funkcije države.
Platon želi sreću Dionovim rođacima i prijateljima
Nekada sam u svojoj mladosti osetio istu želju kao mnogi drugi. Odlučio sam, čim postanem samostalan, da se odmah dam na politiku. No tada su se u političkom životu odigrali pred mojim očima ovakvi događaji. Kako su mnogi napadali tadašnje državno uređenje, dođe do prevrata, pomoću koga dobije vlast pedeset i jedan čovek. Od njih su jedanaestorica u gradu i desetorica u Pireju preuzela tržne i druge gradske poslove, a tridesetorica prisvojiše sebi vlast nad svim kao neograničeni gospodari.
Demokritovi fragmenti
Nije sreća za ljude ni telo ni novac, nego čestitost i razumnost.
Mučno je stajati pod vlašću rđavijega.
Ko se potpuno predaje novcu, neće nikada biti pravedan čovek.
Bolje je kuditi vlastite greške nego tuđe.
Društvo