Društvo
Lumpenproletarijat - najniži sloj društva
Lumpenproletarijat je izraz koji su primarno koristili marksistički teoretičari za opisivanje potklase lišene klasne svesti koja živi na marginama društva, kao što su skitnice, beskućnici, prosjaci, sitni kriminalci, prostitutke. Ovaj izraz su prvi put koristili Karl Marks i Fridrih Engels u delu Nemačka ideologija, objavljenom 1845. godine da bi ukazali na razliku od potlačene klase proletarijata u kapitalizmu.
Luj Ferdinand Selin - Prava gvozdena zavesa je između bogatih i bednika...
Primećujem da je Zimer napuderisan i usana namazanih ružem, i manikiran... da nije pomalo peder?... to ga ne bi, razume se, sprečilo da se bavi kako treba baronicom... vrlo su retki strogo izopačeni, većina ima mnogo dece, primerni su očevi i dedovi... ovaj ovde, Zimer, prstenje, čak i vrlo veliki kabošon i prsten s njegovim grbom i ametist na malom prstu, velika kameja... pored njegova tri gvozdena krsta... vernik, vidim dugi zlatni lanac sa Svetim duhom na kraju...
Siromaštvo - "nesposobnost da se preuzme kontrola nad vlastitim životom"
Siromaštvo je širok pojam i ne postoji univerzalna definicija koja ga precizno opisuje. Najčešće se povezuje sa stanjem nedovoljnih prihoda za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Shvatanje siromaštva je vremenom evoluiralo, pa se menjala i definicija, širila se obuhvatajući nove dimenzije i sadržaje. Danas se ističe da je siromaštvo stanje kada nedostaju osnovne mogućnosti za dostojanstven život.
Anri Barbis - Kratkovidost je bolest ljudskog duha
Ah! vi ste u pravu, siroti bezbrojni borci, vi koji na svojim rukama nosite veliki rat, vi svemoćni koji još ne služite dobru, vi zemaljska gomilo u kojoj je svaki pojedinac čitav svet bolova, - vi što pod nebom, zastrtim crnim oblacima koji se cepaju i rastežu kao aveti, sanjate o boljem životu! - da, vi ste u pravu. Sve je to ustalo protiv vas. Protiv vas i vašeg opšteg interesa, koji se, zaista, tačno izjednačuje, kao što ste uvideli, sa pravdom. Ali, ustvari, ko je ustao protiv vas: oni što vitlaju sabljama, profiteri i šićardžije.
Edgar Alan Po - Sijuksi Indijanci
Likom su Sijuksi uglavnom ružna, loše sklepana rasa, njihovi udovi premali su za torzo, barem prema našim zamislima kako ljudsko telo treba da izgleda - njihove jagodične kosti su visoko, a oči isturene i bezizrazne. Glave muškaraca su sasvim obrijane, osim jednog malog kruga na temenu, odakle se jedan dugačak pramen spušta u pletenici sve do ramena; ovom pramenu poklanja se posebna pažnja, ali ponekad može biti i odsečen, u nekim žalosnim ili svečanim prilikama.
Volfgang Amadeus Mocart - Pismo verenici Konstanci Veber
Verenici Konstanci Veber u Beč
(29. aprila 1782)
A / Mademoiselle / Mademoiselle Marie Constance / deWeber, /à/
Son logis
Mit o Alkioni i Keiku - osnova izraza vodomarski dani
Izraz vodomarski dani se odnosi na vremensko razdoblje sredinom zime, obično krajem januara i uglavnom traje oko 10 dana, kada vreme postane blago i dani puni svetlosti. Ovaj izraz je dobio ime prema grčkom mitu o Alkioni i Keiku, po imenu ptice vodomara u koju se Alkiona pretvorila. Danas se izraz odnosi i na srećne, setne, nostalgične dane, kao i za označavanje prošlog perioda koji je zapamćen po tome što je bio srećan ili uspešan.
Kšištof Kješlovski - O filmu Dvostruki život Veronike
Veronik je stalno suočena sa dilemom da li da krene istim putem kao i poljska Veronika, da li da se preda umetničkom instinktu i tenziji koja je svojstvena umetnosti, ili da se preda ljubavi i svemu što ona podrazumeva. To je u osnovi njen izbor.
Vilijam Dikin - O Koči Popoviću
Profesor istorije na Oksfordu, kapetan, zamenik šefa britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu Vilijam Dikin došao je 1943. godine u ratno grotlo Sutjeske. Povodom proboja na Zelengori u svojoj knjizi Bojovna planina o događajima tokom Drugog svetskog rata u Jugoslaviji objavljenoj 1972. godine kaže o Koči Popoviću:
Sigmund Frojd - Ljubav nije sposobna samo za jednu, nego za tri opreke
Slučaj ljubavi i mržnje stječe osobit interes zahvaljujući okolnosti da se protivi uvrštenju u našu shemu nagona. Čovjek ne mora sumnjati u najprisniji odnos između tih dvaju osjećajnih suprotnosti i seksualnog života, ali se mora naravno protiviti tome da ljubav shvati otprilike kao jedan poseban parcijalni nagon seksualnosti u istom smislu kao i neki drugi. U ljubavi bi se radije htjelo vidjeti izraz cjelokupne seksualne težnje, no time ništa ne razjašnjavamo i ne znamo kako treba shvatiti materijalnu opreku te težnje.
Društvo