Artnit

Istina je da je jato ptica prouzročilo neodređen strah, ali to se može uzročno objasniti. Supruga mojeg pacijenta zacijelo prethodno nije bila svjesna straha koji se može usporediti s mojim strahovanjem za nj, jer simptomi (bolovi u grlu) nisu bili te vrste da bi laik sumnjao u nešto ozbiljno. Podsvijest međutim često zna više nego svijest, i čini mi se mogućim da je ženina podsvijest već osjećala opasnost.

Objavljeno u Društvo

Karl Gustav Jung u analiziranju snova koristi simbole. Zmija je za njega složen i ambivalentan simbol i jedan od najsnažnijih arhetipova u čovekovom kolektivnom nesvesnom. Paradoksalan karakter ovog drevnog simbola proističe iz vezivanja zmije za dušu predaka, za ktonski, podzemni svet. Istovremeno zmija je za Junga najbolji mogući način izražavanja onog nepoznatog i predstavlja most podignut prema nevidljivim obalama.

Objavljeno u Društvo
Četvrtak, 16 Avgust 2018 10:39

Karl Gustav Jung - O reči “duh“

Reč “duh“ poseduje tako širok opseg primene da je potreban znatan napor da bi se razjasnila sva njena značenja. Duh je, kažemo, princip koji stoji nasuprot materije. Pot time podrazumevamo nematerijalnu supstancu ili oblik postojanja koji se na najvišem i najuniverzijalnijem nivou naziva “Bog“. Tu nematerijalnu supstancu takođe zamišljamo kao nosioca duševnih pojava ili čak samog života. Nasuprot ovom gledištu stoji antiteza: duh i priroda. Ovde se koncept duha ograničava na natprirodno ili antiprirodno i gubi svoju suštinsku vezu sa dušom i životom. Slično ograničenje se nalazi u Spinozinom stavu da je duh atribut Jedine Supstance. Hilozoizam ide još dalje i smatra da je duh kvalitet materije.

Objavljeno u Društvo
Nedelja, 06 Maj 2018 10:55

Deža vi - već viđeno

Deža vi ili već viđeno kako se najčešće prevodi je misteriozni osećaj da je čovek nešto već video, doživeo ili nekoga upoznao čak iako ga vidi prvi put u životu. Ovaj psihološki fenomen je obavijen tajanstvenošću i magijom i za njega ne postoji jedinstveno objašnjenje. Mnoge teorije ga opisuju kao sećanje na san, predznanje, slučajno preklapanje događaja ili čak prošlog životnog iskustva u kome se ponovo razvijaju drevna sjedinjenja.

Objavljeno u Društvo

Jung trenutno nije pričao, već je samo pažljivo slušao. To je bila jedna od njegovih najdirljivijih osobina. Večito je bio zaokupljen nekim mislima i trebalo je samo da počne da govori pa da svakom postane jasno kako mu um naprosto kipti od novih ideja. Pa ipak, uspevao je da bude jedan od najboljih i najpažljivijih slušalaca. Dok sam ih slušao, imao sam vremena da ga dobro osmotrim, pošto su on i profesor bili previše zaneti razgovorom da bi mi poklonili više od kurtoazne pažnje.

Objavljeno u Društvo

U svom poznatom delu Psihološki tipovi objavljenom 1921. godine Karl Gustav Jung daje svoju teoriju ličnosti, a na osnovu razvoja koncepta introvertnosti i ekstrovertnosti deli ljude u zavisnosti da li se fokusiraju na unutrašnji svet (introvertnost) ili spoljni svet (ekstrovertnost), na introvertni i ekstrovertni tip. Ove tipove ličnosti posebno analizira na osnovu polne pripadnosti i osnovnih psiholoških funkcija.

Objavljeno u Društvo

Za mladog, još neprilagođenog bezuspešnog čoveka od najveće je važnosti da svoje svesno Ja oblikuje koliko je to moguće aktivno, tj. da vaspita svoju volju. Ako nije genije, onda ne sme da veruje u nešto što je u njemu delatno, a što ne bi bilo identično sa njegovom voljom. On mora da se oseća kao voljno biće i sme da obezvredi sve ostalo u sebi ili da misli da je to podčinio svojoj volji, jer bez ove iluzije ne bi svakako uspeo da postigne socijalno prilagođavanje.

Objavljeno u Društvo
Petak, 01 Decembar 2017 11:43

Elektrin kompleks

Elektrin kompleks je psihoanalitički pojam koji opisuje osećaj konkurencije devojčice sa svojom majkom zbog osećanja prema svom ocu. On je uporediv sa muškim Eidipovim kompleksom, a njegovo rešavanje vodi na kraju ka identifikaciji sa istopolnim roditeljem. Pojam Elektrin kompleks je formulisao Karl Gustav Jung prema teoriji svog učitelja Sigmunda Frojda i pojasnio u članku objavljenom 1913. godine u Godišnjaku za psihoanalitička i psihopatološka istraživanja.

Objavljeno u Društvo

Kada razmotrimo duh u arhetipskoj formi u kojoj se pojavljuje u bajkama i snovima, on se predstavlja u slici koja se neobično razlikuje od svesne ideje o duhu, koji je podeljen u mnogo značenja. Duh je prvobitno bio duh u ljudskom ili životinjskom obliku, daimónion koji je pristupio čoveku izvana. Ali naš materijal već pokazuje tragove ekspanzije svesti koja je postepeno počela da zauzima tu prvobitno nesvesnu teritoriju i da preobražava te daimónione, bar delomično, u voljne postupke.

Objavljeno u Društvo
Utorak, 31 Januar 2017 11:39

Pojam arhetipa

Arhetip se često određuje kao univerzalna priča, karakter, simbol ili situacija, koji se stalno pojavljuju u pričama iz celog sveta. Pojam arhetip se pojavljuje u oblastima koje se odnose na ponašanje, modernim psihološkim teorijama i književnim analizama. Karl Gustav Jung koristi pojam arhetipa u svojoj teoriji ljudske psihe. On je verovao da se univerzalne, mitske karakteristike arhetipova nalaze u kolektivno nesvesnom ljudi širom sveta.

Objavljeno u Društvo
Strana 1 od 2
Vi ste ovde: Home Društvo Prikazivanje članaka po tagu Karl Gustav Jung