Artnit

Lumpenproletarijat je izraz koji su primarno koristili marksistički teoretičari za opisivanje potklase lišene klasne svesti koja živi na marginama društva, kao što su skitnice, beskućnici, prosjaci, sitni kriminalci, prostitutke. Ovaj izraz su prvi put koristili Karl Marks i Fridrih Engels u delu Nemačka ideologija, objavljenom 1845. godine da bi ukazali na razliku od potlačene klase proletarijata u kapitalizmu.

Sin bogatog nemačkog industrijalca Fridrih Engels je u Mančesteru proveo dve godine, gde je izučavao posao u tekstilnoj industriji, a u slobodno vreme sakupljao podatke za svoje prvo delo Položaj radničke klase u Engleskoj (Die Lage der arbeitenden Klasse in England), koje je objavljeno 1845. godine. On napušta "varvarsku indiferentnost, tvrdi egoizam s jedne strane i bezimenu bedu s druge strane" i govori o brutalnom izrabljivanju radnika u onom zloglasnom kapitalizmu XIX veka. Ovu strašnu optužbu kapitalizma i buržoazije neki teoretičari povezuju i danas sa stradanjem radnika u pojedinim zemljama.

Vi se užasavate što mi hoćemo da ukinemo privatnu svojinu. Ali u vašem postojećem društvu privatna svojina ukinuta je za devet desetina njegovih članova; ona upravo i postoji zato što ne postoji za devet desetine. Vi nam, dakle, prebacujete što hoćemo da ukinemo svojinu koja ima za nužnu pretpostavku to da ogromna većina društva bude bez svojine.

Druga odlika je ustanova javne vlasti, koja nije više neposredno istovetna sa stanovništvom koje se samo organizovalo kao oružana sila. Ova posebna javna vlast je nužna, jer je samoaktivna oružana organizacija stanovništva postala nemoguća otkako se društvo podelilo na klase. I robovi spadaju u stanovništvo, 90 000 atinskih građana prema 365 000 robova čine samo povlašćenu klasu. Narodna vojska atinske demokratije bila je aristokratska javna vlast u odnosu na robove i držala ih je u pokornosti; ali, kao što je gore opisano, i za držanje građana u pokornosti bila je potrebna žandarmerija.

Fridrih Engels, u delu Položaj radničke klase u Engleskoj iz 1845. godine na osnovu sakupljenog potresnog materijala, kao i vlastitog posmatranja opisuje veliku bedu radnika u prvoj polovini XIX veka.

Daleko sam od toga da vam prebacujem što niste napisali pravi pravcati socijalistički roman, "roman s tendencijom", kako to Nemci nazivaju, da biste glorifikovali socijalna i politička shvatanja autora. To nipošto nisam mislio. Što skriveniji ostaju pogledi autora, to bolje za umetničko delo. Realizam, o kome govorim, može da se ispolji čak i uprkos autorovim shvatanjima. Dozvolite mi da uzmem jedan primer.