Artnit

Subota, 10 Avgust 2013 18:48

O sreći u srpskim narodnim umotvorinama Istaknut

Traženje puta za postizanje sreće je večna preokupacija čoveka. Razmatranja o sreći ne nalaze se samo u etićkim razmišljanjima filozofa, već su prisutna u mudrostima skoro svih naroda. Koncepcije o sreći u srpskim narodnim umotvorinama se trostruko račvaju: u metafizičkom, etičkom i socijalnom pravcu. One su usko povezane sa postavkama o sudbini i čine jednu celinu.

Tok života čoveka, povoljan ili nepovoljan određuje sudbina, koja je u narodnim umotvorinama zamišljena kao neki transcendentni entitet, a nazvana je imenima: Usud, Uris (ili Urisi), Božji sud, Suđaje, Suđenice. Narodna mudrost govori da se protiv neumoljivoga udesa ne može boriti, a posebno onda kada njegove odluke izgledaju bezumno svirepe i nepravične.

Narodne umotvorine slikaju neshvatljive igre sudbine koje određuju i postojanje dve kategorije ljudi: srećnih, koji prolaze lako i vedro kroz život, i nesrećnih, koji u njemu teško "krvare". Koliko će neko biti srećan ne zavisi od nasledstva, pa zato i narodna poslovica kaže: "Otac sve deci daje, samo sreću ne." Naglašava se i da su deca istih roditelja često po svojim sposobnostima, potpuno različita, pa su različite i njihove sudbine.

U narodnoj pripoveci Božji sud, čoveku kome je naklonjena sreća, sve uspeva; njemu sve ide na ruku, pa mu se zbog toga i zavidi, što naglašava i narodna poslovica: "Blago onom koga sreća hrani, a teško onom koga snaga hrani". Mnoge narodne poslovice slikovito izražavaju da je najvažnije imati sreću: "Daj mi sreću, pak me baci u vreću"; "Koji ima sreću, i vrane mu jajca nose"; "Da padne s kruške, doneo bi kući granja"; "Da ga u more baciš, izneo bi šaku peska"; "Srećni jedu na obadvije vilice". Takođe, je naznačeno sa ironijom u kojoj ima dosta gorčine, da je za život bolje imati sreće nego pameti. O tome govore narodne poslovice: "Bolje je dram sreće, nego sto oka pameti"; "Srećniji si nego pametniji"; "Da mi njegovu sreću, a džaba ti njegova pamet".

U narodnim umotvorinama je kao opomena, zadržan stav o uslovljenosti i promenljivosti sreće. Narodna poslovica ukazuje da "Niko ne može ovoga svijeta u svačemu srećan biti". Tako sreća nužno dobija relativistički smer u empirijskoj oblasti, dok je u metafizičkoj oblasti izgledalo da je dosuđenost dobrog ili zlog udesa apsolutna.

Shvatanje sreće u srpskim narodnim umotvorinama ima trostruki značaj: metafizički, etički i socijalni. Ono je vezano za jednu široku ontološku osnovu, koja ponire do graničnih pitanja čovekovog uma o dobru i zlu, o grehu i ispaštanju.

Pročitano 3461 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo O sreći u srpskim narodnim umotvorinama