Artnit

Ponedeljak, 13 April 2020 10:24

Društvene vrednosti potrošačkog društva Istaknut

Vilijam Džejms Glakens - Božićni kupci Vilijam Džejms Glakens - Božićni kupci

Potrošnja kao etos i konzumerizam kao kulturna pozadina su istaknute karakteristike savremenog društva. Kupovina (shopping) u slobodno vreme postaje glavni kanal komunikacije, putem koga se manifestuju vrednosti, stavovi, status, životni stil. "Dominantne vrednosti" savremenog društva "organizovane su kroz postupke potrošnje i u njima i na neki način izvedene". Sa ciljem da se približi proizvodu, a udalji od sebe stvara se pojedinac čije su preovlаdаvаjuće odrednice individuаlizаm, egoizаm, usmerenost nа prolаzno i mаterijаlno.

Povezanost između sreće i posedovanja materijalnih dobara je pokretačka snaga savremenog društva i neoliberalne ekonomije. U zapadnim razvijenim ekonomijama je više od 70% učešća zasnovano na potrošnji koja je najveći i skoro jedini pokretač ekonomije. Pošto stvarne ljudske potrebe ne zahtevaju toliku potrošnju roba i usluga stvorena je ogromna psihološko propagandna mašinerija čiji je cilj da se omogući dalja prodaja, a u nedostatku realnih argumenata potrošnja se nameće idejom da ljude čini srećnijim.

Danas je nezajažljiva potrošnja (konzumerizam) postala način života, ritual u kome ljudi pokušavaju da nađu duhovnu satisfakciju i satisfakciju sopstvenog egoa, merilo vrednosti drugih ljudi i sebe samih. Potrošačka kultura je postala kultura potrošnje, i ističe vrednosti kao što su dobrobit, hedonizam, sreća, lično zadovoljstvo, izbor, suverenitet, individualnost, refleksivnost, autonomija. Luksuzni i nepotrebni proizvodi predstavljaju statusne simbole na osnovu kojih se određuju statusi unutar društva i unutar samih ljudi. Umetnost se meri "tržišnim" vrednostima dela, znanje je postalo tržisna kategorija, a porodični odnosi deo kulture konzumerizma.

Kritika nezajažljive potrošnje (konzumerizma) počela je u XIX veku kada su nemački filozof i ekonomista Karl Marks i američki sociolog Torsten Veblen ukazali da će takva potrošnja dovesti do promena u kolektivnom shvatanju života koje će ugroziti sam opstanak društva. Početkom XX veka američki ekonomista Pol Nistrom kao jedan od najboljih primera besmisla konzumerizma navodi modu, gde su ljudi okruženi svojom okolinom prisiljeni na kupovinu i potrošnju na nove modne proizvode koji veoma brzo postaju demode, a potrošači ulaze u začarani krug u kome stalno kupuju a nikada ne postižu cilj zbog koga su ušli u taj krug. Australijski profesor etike Klajv Hamilton u svojoj knjizi Fetiš rasta, objavljenoj početkom XXI veka ističe da je rast zasnovan na konzumerizmu postao fetiš koji najbolje opisuje svojom frazom "ljudi kupuju stvari koje im ne trebaju, sa parama koje nemaju a sve da bi impresionirali ljude koje ne vole".

Pročitano 240 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Društvene vrednosti potrošačkog društva