Robert Oven je kao poslovni ortak, upravljao velikom tekstilnom predionicom u Nju Lanarku u Škotskoj. On je prvi put u istoriji uspostavio normalni radni dan od deset i po sati, dok su u drugim tekstilnim fabrikama radnici bili prisiljeni da rade 13 do 14 sati. Osnovao je i bolesničke blagajne za radnike. Te promene su u njegovo vreme predstavljale krupan korak u socijalnoj emancipaciji klase proizvođača.
Kada je tzv. pamučna kriza primorala i Roberta Ovena da obustavi proizvodnju u svojoj predionici za period od četiri meseca, on je isplaćivao radnicima puni iznos nadnica, kao da su radili u tom periodu. Uprkos tim nepovoljnim okolnostima na kraju poslovne godine, predionica je ostvarila visok iznos profita što je omogućilo da se njen kapital znatno poveća. Oven je tako na praktičnom primeru pokazao da izvor društvenih zala nije u ljudskoj prirodi nego u društvenim uslovima rada.
Robert Oven je organizovao radničko naselje u kome je živelo oko 2500 ljudi, vrlo različitih, u većini slučajeva demoralizovanih ljudskih egzistencija. Ogromna većina tih ljudi živela je ranije u velikoj bedi i siromaštvu. Oven je učinio sve da radnici i njihove porodice imaju egzistenciju dostojnu čoveka. On se posebno brinuo o vaspitanju i obrazovanju dece i prvi u svetu osnovao dečje vrtiće u kojima su bila smeštena deca od druge godine života. Ovo naselje je postalo uzorna ljudska zajednica u kojoj su nestala mnoga društvena zla, kao što su kriminal, alkoholizam, prostitucija.
Robert Oven je potrošio čitavo svoje bogatstvo kao sponzor i inicijator brojnih eksperimentalnih Utopijskih komuna, od kojih je bila najpoznatija - Nova harmonija koju je osnovao u Americi. Nova harmonija je propala i on je morao da se vrati u Englesku da bi izbegao nezgodne posledice tog kraha.
Poslovni uspeh koji je postigao upravljajući predionicom pamuka u Nju Lanarku Robertu Ovenu je doneo slavu u Evropi. Dok je društveno angažovanje Roberta Ovena imalo filantropski karakter, on nije imao nikakvih problema od strane vladajućih društvenih struktura. Ali, kada je istupio sa svojom komunističkom teorijom, istog trenutka izazvao je opštu osudu i bes vladajućih krugova. Bio je prognan iz redova "visokog" društva i napušten od svojih "najboljih prijatelja". U takvoj situaciji mu i nije preostalo ništa drugo nego da se neposredno prikloni radničkoj klasi u čijim je redovima delovao punih 30 godina.
