Artnit

Četvrtak, 04 Juli 2019 10:10

Pasja vrućina - pasji dani Istaknut

Velika vrućina, obično krajem jula ili početkom avgusta, kada sunce nemilosrdno peče, a nema ni najmanjeg daška vetra naziva se pasja vrućina. Obično se misli da je takva, pasja vrućina nazvana po psima. Veruje se, naime, da oni teško podnose žegu, zato što se ne znoje. Pa ipak, izraz pasja vrućina nema nikakve veze sa psima. On je nastao u starom Egiptu, prvo su ga preuzeli Rimljani, a od njih i drugi evropski narodi.

Stari egipatski sveštenici, koji su istovremeno bili i naučnici, verovali su da je istovremena prisutnost najsjajnije zvezde na nebu koja je udaljena od Zemlje 8,7 svetlosnih godina, Sirijusa i Sunca uzrok velikim letnjim vrućinama. Pošto se Sirijus nalazi u sazvežđu Velikog psa (Canis maior) svi dani u razdoblju od 3. jula do 11. avgusta nazivani su pasja vrućina ili pasji dani.

U zapisima pesnik Arat iz Solija sazvežđe Velikog psa opisuje: “Vrh njegove (Pasje) strašne gubice obeležen je zvezdom čiji je sjaj najprodorniji i čiji plamen prži, a ljudi je zovu Sirijus.“ Stari Rimljani i stari Grci su zvezdu Sirijus zvali još i Pasjom zvezdom (Stella canicola).

Stari Rimljani su krivili Sirijus za vrelinu leta i prateću letargiju i bolesti. Plinijeva Prirodna istorija beleži povećanje napada pasa tokom jula i avgusta i savetuje da se hrane pilećim đubrivom kako bi se smanjila ova tendencija. Početkom XX veka, istoričari još uvek primećuju “obeshrabrujuću toplotu“ i “ugnjetavanje“ pasjih dana rimskog leta.

Pročitano 353 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Pasja vrućina - pasji dani