Artnit

Petak, 10 Februar 2017 11:44

Žan Žak Ruso - Sanjarenja usamljenog šetača Istaknut

Dizajn korica knjige Sanjarenja usamljenog šetača Dizajn korica knjige Sanjarenja usamljenog šetača

Svoje poznato delo Sanjarenja usamljenog šetača francuski filozof Žan Žak Ruso je pisao pred svoju smrt, između 1776. i 1778, a prvi put je objavljeno 1782. godine. Nedovršen rukopis ovog dela otkriven je zajedno sa 27 karata na kojima je beležio svoje misli dok je šetao, kada je umro u julu 1778. godine. Slučajne šetnje izazvale su briljantne "letove misli" o životu, prirodi i lažnom društvu.

Sanjarenja usamljenog šetača su podeljena na deset poglavlja pod nazivom Šetnje. Osma i deveta Šetnja su završene, ali ih nije revidirao Žan Žak Ruso, a deseta Šetnja je bila nepotpuna kada je Ruso umro. Ova poglavlja su kratki skicirani eseji koji sadrže autobiografske anegdote, opise znamenitosti, posebno biljaka, koje Ruso vidi u svojim šetnjama oko Pariza i elaboracije i proširenja argumenata Rusoa u oblastima kao što su obrazovanje i politička filozofija.

Prva Šetnja predstavlja uvod u kojem Žan Žak Ruso najavljuje i opisuje svoju nameru da beleži svoja sanjarenja onako kako se odvijaju u njegovoj svesti što će imati za cilj upoznavanje vlastite ličnosti. Ruso počinje svoje prvo sanjarenje: "Najzad sam, eto, sam na zemlji. Nemam više ni brata, ni bližnjega, ni prijatelja - nikoga, osim sebe." On piše kako je izbačen iz poretka stvari, naglašavajući ljudsku zlobu koja stoji nasuprot njegovoj nevinosti. Zato najavljuje i obećava da se neće baviti ljudima, jer to ne zaslužuju, niti će se otvoreno boriti protiv njih jer nisu vredni njegove pažnje.

U svojoj drugoj Šetnji Žan Žak Ruso piše da je izvor prave sreće u nama. Treću Šetnju počinje Solonovim mudrim citatima i naglašava da je "nesreća nesumnjivo veliki učitelj, ali skupo naplaćuje za svoje časove". U svojoj četvrtoj Šetnji, Ruso ispituje istinu i neistinu i ističe da je istina "oko razuma". U svojoj petoj Šetnji, Ruso piše o životu na malom jezeru kod grada Nešatela u Švajcarskoj, gde je živeo u izgnanstvu i proveo najsrećniji period svog života. U svojoj šestoj Šetnji Ruso ističe da je njegov osećaj za pravdu i vrline suviše jak da ga je doveo da mržnje drugih. Za sebe kaže da nikada nije bio istinski pogodan za građansko društvo, gde je sve smetnja, obaveza i dužnost. Sedma Šetnja Rusoa kombinuje njegov interes za prirodu sa njegovim sanjarenjima. U osmoj Šetnji odričući zahteve i spoljne veze sa samoljubljem, Ruso govori da je mir moguć kada samoljublje slabi. Veći deo devete i desete Šetnje sadrži sećanja Rusoa na prijatna i neprijatna zadovoljstva.

Pročitano 2544 puta Poslednji put izmenjeno Sreda, 18 Novembar 2020 11:39

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Žan Žak Ruso - Sanjarenja usamljenog šetača