Artnit

Utorak, 16 Februar 2016 12:14

Pesimistička etika Artura Šopenhauera Istaknut

Dizajn korica knjige Svet kao volja i predstava  Dizajn korica knjige Svet kao volja i predstava

Etika Artura Šopenhauera se zasniva na njegovom stanovištu o prirodi sveta koje izlaže u svom delu Svet kao volja i predstava. Pošto je za njega svet objektivacija volje predstavlja zlo, jer volja znači volju za održanjem, širenjem i vladanjem, i zato je svaka pojedinačna volja u sukobu sa drugim voljama, na osnovu čega dolazi do borbe. Sprečavanje i borba se doživljavaju kao uzrok bola i patnje, dok zadovoljena volja pada u dosadu i čamotinju i takođe predstavlja svojevrstan bol. Zato je i najviši imperativ Šopenhauerove etike zahtev za samoponištenje volje.

Kada je cilj nekog postupka postizanje vlastite sreće ili eliminisanje bola, onda taj postupak po Arturu Šopenhaueru nema moralnu vrednost. Odliku moralnosti imaju samo postupci čiji je neposredan cilj dobro drugog čoveka ili uklanjanje nečeg što može da izazove bol kod drugoga. Dobro ili sreća drugog čoveka mogu da postanu neposredno cilj naših radnji, ako ga upoznamo, donekle ukinemo svoj egoizam i identifikujemo se sa njim, ali samo u pogledu njegovih patnji. Taj proces identifikacije nastaje u aktu sažaljenja, koje je osnova i suština moralnosti.

Kao tri najveća dobra u životu Artur Šopenhauer ističe zdravlje, mladost i slobodu, koje čovek ceni samo kada ih izgubi. “Srećne dane svog života prepoznajemo tek kada nastupe nesrećni.“

Za Artura Šopenhauera životne vrednosti, kao što su na primer ljubav i pravičnost, kao i vrline ne predstavljaju najviši oblik moralnosti, pošto su usmerene ka podržavanju života. Na osnovu shvatanja da je život zlo, on smatra da se za vrednost može proglasiti samo negacija volje za životom, i kao najviši imperativ etike određuje zahtev za poništenjem volje. Ali, takvo shvatanje ne znači poziv na samoubistvo, jer kako ističe Šopenhauer, samoubica u stvari voli život ali zbog nemogućnosti da ostvari neke svoje želje on ga negira. Šopenhauer zato predlaže put askeze, koji će onemogućiti da se volja za životom reprodukuje, pre svega sputavanjem polnog nagona. Kao osnovna svojstva askete posebno naglašava čednost, ravnodušnost prema svemu, potiskivanje svojih želja i nagona.

Pročitano 2801 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Pesimistička etika Artura Šopenhauera