Artnit

Ponedeljak, 15 Decembar 2014 14:32

Platon - O duši Istaknut

Ona liči na sraslu snagu krilate zaprege i uzdodrže. Konji bogova i njihove uzdodrže svi su i plemeniti i plemenita roda, a u ostalih je mešovito. Ponajpre naš uzdodrža upravlja dvopregom, zatim od konja samo jedan mu je lep i dobar i takva soja, a drugi je suprotnog i suprotan. Težak, dakle, i mučan mora da je vozarski posao kod nas. A kako je došlo do toga da se govori o bićima smrtnog i besmrtnog života? To ćemo pokušati da objasnimo.

Svaka duša prihvata se svega što nema duše i celim nebom obilazi, pojavljujući se čas u ovoj čas u onoj prilici. Ako je savršena i krilata, diže se u nebeske visine i prebiva po celoj vasioni, a ona kojoj je perje opalo pada, dok se ne uhvati za kakvo tvrdo mesto. Tu se nastani i uzme zemaljsko telo, koje kao da samo sebe kreće njenom snagom, i ta celina, duša i telo združeni, zove se živo biće, a sporedan mu je naziv smrtno: da takvo biće smatramo za besmrtno nema nikakva dovoljna razloga, nego maštom zamišljamo sebi boga kao takvo besmrtno biće, koje ima dušu, a ima i telo, za večna vremena oboje zajedno sraslo, a da ga nismo ni videli ni dovoljnu pretstavu o njemu stekli. Nego ovo neka bude onako kako je bogu drago, i onako neka se naziva. A uzrok gubitku perja, s kojega ono sa duše opada, prihvatimo.

Iz dela Fedar

Pročitano 2725 puta

Ostavi komentar

Vi ste ovde: Home Društvo Platon - O duši