Artnit

Društvo

Jedna od najfascinantnijih priča drevne grčke mitologije je priča o Argonautima i potrazi za zlatnim runom. Priča se odvija u doba pre Trojanskog rata, kada su Herkul i Tezej bili živi i aktivni u drevnoj Grčkoj. Ova priča se navodila još u vreme Homera u VIII veku pre nove ere i do naših dana je došla u mnogo različitih verzija koje se razlikuju u detaljima. Klasičnu priču Argonautica napisao je Apolonije s Roda. Novija, ali manje poznata Argonautica, koja opisuje isti mit je latinski ep koji je ispevao Valerije Flak za vreme rimskog cara Vespazijana.

Deca se kvare kada im se volja ispunjava, a vaspitavaju pogrešno kada se njihovoj volji i njihovim željama upravo suprostavlja. Ovo se dešava još dok su deca igračke roditelja - naročito u vreme kad počinju govoriti. Iz tog kvarenja proizilazi šteta za čitav život. Suprotstavljajući se dečjoj volji nagonimo ih da iskažu svoju ljutnju - što dabogme mora biti - ali ona tim više besne iznutra.

Čuli ste da je prvom čoveku Bog rekao: “U znoju svom ješćeš hleb.“ Zašto šajh Abas jede hleb zamešen vašim znojem i pije vino pomešano s vašim suzama? Je li Bog izdvojio tog čoveka i učinio ga gospodarem još dok je bio u majčinoj utrobi? Ili se naljutio na vas zbog neznanih greha i poslao vas u život kao robove da skupljate letinu, ali da jedete samo trnje, da pravite raskošne palate, ali da živite samo u trošnim kolibama?

Ponedeljak, 14 Maj 2018 10:57

Midino zlato - mit o zlatnom dodiru

Mida u grčkoj i rimskoj legendi, kralj Frigije, sin Gordija i Sibele poznat po svojoj gluposti i pohlepi je protagonist jednog od najpoznatijih antičkih mitova. Ovaj mit je inspirisao mnoge pisce i umetnike, a rimski pesnik Ovidije je u svom delu Metamorfoze dao svoj puni oblik liku Mide. U Ovidovim Metamorfozama, Knjiga XI data je klasična verzija čuvenog mita o Midinom zlatu. I danas je Mida simbol pohlepe i opasnosti koje ona donosi, sinonim za bogataša i modernog čoveka opsednutog kupovinom.

Veni, vidi, vici, što u prevodu sa latinskog jezika znači Dođoh, videh, pobedih je najpoznatija izreka rimskog državnika i vojskovođe Julija Cezara, koju je izrekao nakon pobede u kratkotrajnom ratu sa pointskim kraljem Farnakom II u bici kod Zele 47. godine pre nove ere. Ova izreka se nalazi i u Cezarovom delu De Bello Gallico (O Galskom ratu). Ona se odnosi na brzu, odlučnu pobedu, a danas se koristi kada se ističe da je nešto neočekivano lako i brzo urađeno ili kada se neočekivano brzo i lako rešio neki problem.

Filozof celosti bio je pre svega celovit čovek. Lajbnic radi na verskom pomirenju hrišćana, na političkom ostvarenju hrišćanske Evrope, ali pre svega na političkom jedinstvu Nemačke; on pravi projekte za oživljavanje nemačke industrije, izumeva mašinu za računjanje...

Subota, 12 Maj 2018 10:37

Pojam simbola

Simboli su predmet interesovanja mnogih disciplina: istorije, religije, lingvistike, sociologije, antropologije, umetnosti, psihologije. Iako se simbol veoma teško definiše, najrazličitiji autori od tvoraca religijskih tekstova, do onih koji se bave semiologijom i prirodnim naukama, slažu se da je simbol znak koji sadrži dvostrano jedinstvo.

Četvrtak, 10 Maj 2018 10:51

Umetničko stvaralaštvo i odgovornost

Umetničko stvaralaštvo može biti dovedeno u odnos sa pitanjem njegove odgovornosti. Za razliku od klasične auratske umetnosti moderna umetnost međutim, ne daje mnogo materijala i mogućnosti da bi se u vezi sa univerzalnim problemom umetničkog dela i umetničkog stvaralaštva razmotrio problem odgovornosti.

Nedelja, 06 Maj 2018 10:55

Deža vi - već viđeno

Deža vi ili već viđeno kako se najčešće prevodi je misteriozni osećaj da je čovek nešto već video, doživeo ili nekoga upoznao čak iako ga vidi prvi put u životu. Ovaj psihološki fenomen je obavijen tajanstvenošću i magijom i za njega ne postoji jedinstveno objašnjenje. Mnoge teorije ga opisuju kao sećanje na san, predznanje, slučajno preklapanje događaja ili čak prošlog životnog iskustva u kome se ponovo razvijaju drevna sjedinjenja.

Jung trenutno nije pričao, već je samo pažljivo slušao. To je bila jedna od njegovih najdirljivijih osobina. Večito je bio zaokupljen nekim mislima i trebalo je samo da počne da govori pa da svakom postane jasno kako mu um naprosto kipti od novih ideja. Pa ipak, uspevao je da bude jedan od najboljih i najpažljivijih slušalaca. Dok sam ih slušao, imao sam vremena da ga dobro osmotrim, pošto su on i profesor bili previše zaneti razgovorom da bi mi poklonili više od kurtoazne pažnje.

Vi ste ovde: Home Društvo