Društvo
Reklama ne/racionalna potrošnja
U savremenom društvu koje se temelji na sve većoj potrošnji i sve više teži materijalnom obilju, kao osnovnom cilju na svakodnevno ponašanje čoveka sve više utiče reklama. Na primeru reklame se mogu sagledati mehanizmi koji od čoveka stvaraju nezasitog potrošača, razvijaju njegovu strast za posedovanjem novog. Potreba za posedovanjem ulazi u sve domene savremenog života.
Karl Marks - Otuđenje u modernom društvu
U našim danima sve izgleda bremenito svojom suprotnošću; vidimo da mašine, sa divnom moći da skrate ljudski rad i učine ga plodnijim, dovode radnike do gladovanja i preteranog rada. Ovi novi izvori bogatstva nekom čudnom, kobnom čarolijom pretvaraju se u izvore oskudice.
Dijalog u savremenom društvu
Dijalog (od starog grčkog dialogos što znači razgovor) je vođenje pismenog ili usmenog razgovora i protiv razgovora između dve ili više osoba. Bez njega se ljudi mimoilaze i međusobno se ne slušaju.
Sigmund Frojd - Odnos pojedinca i mase
Sigmund Frojd se bavio nastankom i značenjem masa. U delu Psihologija mase i analiza ega izložio je svoje poglede na odnos pojedinac - masa. Psihičku aktivnost mase upoređuje sa snom i hipnozom, gde kritički odnos prema realnosti uzmiče pred snagom afektivno nabijenih želja.
Razlika između treme i straha
Strah i trema u manjoj ili većoj meri prate izlaganje govornika, ili u celini, ili samo na početku govora, ili pak u fazi pred-početka govora uopšte. Fernan Korko, autor više bestselera o javnom govoru, koji su prevedeni na mnoge jezike, analizira i naglašava razliku između treme i straha.
Henrik Ibzen - O istini
Henrik Ibzen u svojoj poznatoj drami Neprijatelj naroda kroz lik doktora Stokmana osvetljava tipične momente beskrajne borbe čovekove ličnosti sa prirodom, društvom i samim sobom. Kada doktor Stokman u svojoj borbi za istinu ne nailazi na podršku, on se ne plaši da objavi rat društvu i ostaje potpuno sam. Tada zaključuje da najopasniji neprijatelj istine i slobode među nama jeste ujedinjena većina.
Robert Oven
Robert Oven britanski društveni reformator, industrijalac i jedan od osnivača utopijskog socijalizma pokušao je da u svakodnevnom životu dokaže istinitost svoje političke i ekonomske doktrine. On je prvi ustao i protiv eksploatacije radnika, na samom početku industrijske revolucije i shvatio važnost ljudskog rada. Potrošio je svu svoju imovinu i uložio znatan deo svoje energije u traženju praktičnih rešenja koja bi omogućila socijalnu emancipaciju siromašnih društvenih slojeva koji su u njegovo vreme činili većinu stanovništva Engleske.
Fridrih Niče - Individualizam
Nemački filozof Fridrih Niče traži potpunu slobodu u ime aristokratskog "natčoveka" i negira sve vrste društvenih obaveza u ime slobode svakog čoveka. Ničeov individualizam ističe aristokratski princip - "natčoveka" koji treba da realizuje svoju snagu i moć u odnosu na ništavnu gomilu ljudske mase ne vodeći računa ni o kakvim obzirima.
Tomas Mor - Utopija
Tomas Mor je bio politički filozof, veliki mislilac i humanista, a postigao je i značajnu političku karijeru. U vreme vladavine Henrika VII bio je poslanik u engleskom parlamentu i diplomata, a za Henrika VIII postao lord kancelar. Glavno delo Tomasa Mora je De optimo statu reipublicae deqve nova insula Utopia, koje je poznatije u svetu pod kraćim nazivom Utopija.
Aristotel - O srednjoj klasi
"Ako smo u Etici tačno rekli da je srećan život onaj koji počiva na ničim nesprečavanoj vrlini i da je vrlina sredina (između dve krajnosti), onda najbolji život mora da bude onaj koji se drži sredine, i to takve sredine koju može svako da postigne".
Društvo