Artnit

Društvo

Ponedeljak, 29 Juli 2013 20:23

Emil Dirkem - Solidarnost u društvu

Francuski sociolog Emil Dirkem u objašnjenju nastanka modernog društva ukazuje na značaj dinamičke materijalne gustine društva, koja nastaje na osnovu povećanja interakcije i konkurencije između stanovnika u gradovima. Osvetljavajući problem istorijske transformacije primitivnih mehaničkih društava u moderna organska društva, on naglašava njihovu različitost po poreklu solidarnosti.

Naziv elita potiče od francuske reči elitte što znači povlašćeni. Koreni elitističkog pristupa se nalaze još kod grčkog filozofa Platona, ali pojam elite u društvene nauke uvodi italijanski inženjer, ekonomista i sociolog Vilfredo Pareto. On elite definiše kao osobe koje su najsposobnije na bilo kom području delatnosti, a celokupnu istoriju objašnjava kruženjem elita.Vilfredo Pareto se smatra za jednog od najuticajnijih teoretičara političkih elita. Mnogi su ga smatrali za "buržoaskog Karla Marksa", ali i preteču ideologije fašizma.

Subota, 27 Juli 2013 20:03

Robert Merton - Teorija devijantnosti

Američki sociolog Robert Merton je teoriju anomije Emila Dirkema produbio i razvio. Na pojmu anomije 1957. godine zasniva svoju uticajnu teoriju devijantnosti, naglašavajući posebno problematični aspekt raskoraka ciljeva i sredstava za zadovoljenje potreba ljudi.

Petak, 26 Juli 2013 20:41

Moda u odevanju

Moda je poseban društveni propis koji preovladava u datom trenutku i koji odlikuje osobina novine ili neubičajenog. U najčešćem značenju, moda označava popularni stil oblačenja. Pojava mode se vezuje za XIV vek, ali ona postaje važan uticajni faktor u društvu, tek u XVII veku.

Četvrtak, 25 Juli 2013 20:54

Predrasude

Predrasude su posebna vrsta logički neosnovanih i uporno održavanih stavova prema pojedincima ili grupama koji su praćeni intenzivnim emocijama. Predrasude su krute, nefleksibilne, otporne prema podacima, čak i kada su ti podaci u suprotnosti sa generalizacijama koje one sadrže. Poznati američki psiholog Gordon Olport, predrasudu definiše kao "odbojni ili neprijateljski stav prema nekoj osobi samo zato što ona pripada nekoj grupi, i zbog toga što se pretpostavlja da i ona ima negativne kvalitete koji se toj grupi pripisuju".

Često sam imao prilike da posmatram uticaj stočarstva na ljude dinarskih plemena. Što najpre iznenađuje, to je vrlo mnogo dokolice, koju ova vrsta zanimanja ostavlja odraslima. Ljudi u punoj snazi rade vrlo malo, i sav posao ostavljaju ženama i osobito deci i starcima.

Sreda, 17 Juli 2013 20:44

Karl Manhajm - Utopijska svest

Tokom istorije se čovek mnogo češće orijentisao prema činiocima koji su transcedirali egzistenciju nego prema onima koji su joj bili imanentni, a ipak je na osnovu takve "ideološke svesti", koja nije bila kongruentna sa bićem, ostvarivao sasvim konkretne životne poretke. Takva nekongruentna orijentacija bi postajala utopijska samo onda kad bi u isti mah delovala u pravcu razaranja postojećeg "egzistencijalnog sklopa".

Nedelja, 14 Juli 2013 20:31

Sreten Vukosavljević - Dvojaki moral

U svom članku Krivokletnici koji je objavljen u beogradskom listu Pravda 1935. godine, Sreten Vukosavljević opisuje dvojaki moral jugoslovenskih seljaka tridesetih godina, njihov osećaj povezanosti i obaveze prema suseljanima, a potpune neobavezanosti prema državi. Kao i u vreme Osmanskog carstva, oni se ni sada nisu identifikovali s moralom i pravom države u kojoj su živeli. Članak je objavljen i u knjizi Sretena Vukosavljevića, Pisma sa sela, pod naslovom Krivokletnici. Sreten Vukosavljević piše:

Petak, 12 Juli 2013 21:32

Ugled i obraz

Većina ljudi dobrovoljno poštuje običaje svoje zajednice. Oni teže ka njenim vrednostima i pritom često zapostavljaju sebe zarad zajedničkih ciljeva. Na konformnost sa pravilima svoje zajednice u velikoj meri utiču ugled u društvu, prestiž, a sa druge strane sramota, "crni obraz".

Četvrtak, 11 Juli 2013 21:15

Lesli Vajt - O geniju

Nema nikakvog smisla psihološki definisati genija bar ukoliko se radi o kulturnoj istoriji. Mnoge osobe izuzetnih prirodnih sposobnosti nikada ne steknu ugled niti slavu. A, s druge strane, mnogi ljudi koji su se proslavili svojim delima bili su osobe nimalo iznad sasvim prosečne, ili čak niže, prirodne obdarenosti. Pretpostavka da značajno dostignuće mora značiti visoku prirodnu sposobnost neopravdano je izvedena.

Vi ste ovde: Home Društvo