Artnit

Društvo

Petak, 01 Novembar 2013 19:28

Aristotel - Nastanak i razvoj države

Polazeći od postavke da je čovek zoon politikon, društvena životinja, društveno biće, Aristotel smatra da je celokupna čovekova istorija vezana za polis - grad-državu. U polisu vlada prirodna nejednkakost između ljudi, robovlasnika i robova, pa je zadatak države da formuliše šta je dobro a šta nije i da nastoji realizovati tu ideju dobra kako bi se prevazišle postojeće suprotnosti u društvu i obezbedio harmonijski razvoj zajednice.

Ponedeljak, 28 Oktobar 2013 20:47

Miroslav Ahtik - Impresija o ličnosti

Za impresiju o ličnosti neke osobe ili ocenu neke njene osobine veoma se često služimo podacima koje nalazimo u izgledu njene pojave i njenog lica. Kad god smo sa nekom osobom, uvek težimo da primetimo što više znakova da bismo znali kako da se sa njom ophodimo.

Četvrtak, 24 Oktobar 2013 18:45

Rudi Supek - Javno mnjenje u grčkom polisu

Pojam javnog mnjenja najuže se povezuje s pojmom demokratije. Iako se ono danas češće smatra nekom protivtežom izvršnoj političkoj vlasti u društvu, valja se setiti da je u antičko vreme javno mnjenje bilo neposredno povezano s društvenom izvršnom vlašću. Javno mnjenje, kao politička sila i kao oblik donošenja društvenih odluka, rodilo se u grčkom polisu.

Četvrtak, 17 Oktobar 2013 19:44

Maks Veber - Birokratija

Maks Veber je sjajno zapazio proces birokratizacije u svim sferama građanskog društva počev od vojne organizacije, izgradnjom ratnih mašina i političkog birokratizovanog poretka, do birokratije institucija za obrazovanje. Birokratiju posmatra pre svega kao princip racionalne organizacije i ističe karakteristike njene organizacione strukture i načina delovanja. Iako veoma ceni tehničke prednosti birokratske organizacije, bio je svestan i njenih nedostataka.

Narod srpski nema drugi ljudi osim seljaka. Ono malo Srba što žive po varošima kao trgovci (gotovo same dućandžije) i majstori (ponajviše ćurčije (krznari), terzije (krojači), jekmekčije (hlebari), tufekčije (puškari), kujundžije (zlatari) zovu se varošani; i budući da se turski nose i po turskom običaju žive, a uz bune i ratove ili se zatvore s Turcima u gradove ili s novcima bježe u Njemačku, zato oni ne samo što se ne broje među narod srpski, nego ji još narod i prezire.

Nedelja, 13 Oktobar 2013 17:11

Emil Dirkem - O vaspitnom procesu

Emil Dirkem određuje vaspitanje kao vitalnu funkciju, osnovu egzistencije društva. Po njemu vaspitanje omogućava i obezbeđuje homogenost društva putem ugrađivanja u decu od samog početka zahteva za suštinskom sličnošću kolektivnog života.

Sreda, 09 Oktobar 2013 19:23

Promene u ženskoj modi

Istaknuti američki antropolog Alfred Kroeber, profesor sa Univerziteta u Kaliforniji istraživao je i analizirao promene u modi, ženskom odevanju u periodu od nekoliko vekova. On je utvrdio da se dužina haljine i suknje menja u periodičnim krugovima. Njegova studija o dimenzijama ženskih haljina kroz vekove predstavlja zanimljivo otkriće.

Utorak, 08 Oktobar 2013 18:54

Emil Dirkem - Vaspitanje

Emil Dirkem suštinu vaspitanja nalazi u socijalizaciji. Vaspitanje shvata kao posledicu opšteg društvenog stanja, a posebno kao posledicu progresivne diferencijacije društvenog rada. On afirmiše društveni karakter vaspitanja, smatrajući da je pedagoški ideal delo konkretnog društva.

Ponedeljak, 07 Oktobar 2013 21:16

Prvo putovanje oko Zemlje

Fernando Magelan, portugalski moreplovac i istraživač bio je prvi Evropljanin koji je preplovio Tihi okean. 20. septembra 1519. godine isplovio je iz Sevilje sa pet brodova i oko 270 članova posade na ekspediciju čiji će krajnji rezultat biti prvo oplovljavanje sveta, kao i dokazivanje da je Zemlja okrugla.

U cijeloj se Srbiji najviše jede hljeb kukuruzan. Istina da može svuda roditi i pšenica, ječam i raž; ali se sva žita, osim Mačve u kojoj se šeničan hljeb u sebicu (svakodnevno) jede, ne siju po mlogo, a i ko posije, više prodaje nego jede. Krompiri su od skoro poznati i vrlo se malo siju (više kao rijetkost nego potrebe radi), premda bi mogli biti od velike pomoći.

Vi ste ovde: Home Društvo