Društvo
Knjiga o Juditi
Judita je jedna od knjiga Svetog pisma, deo Starog zaveta. Zato što sadrži anahronizme, hronološka nepodudaranja neki naučnici smatraju da nije istinita priča, već prva istorijska moralna pripovetka i da se može čitati kao parabola ili alegorija. Ova knjiga je tokom vekova inspirisala mnoge slikare, vajare, pisce i kompozitore.
Mirča Elijade - Zagnjurivanjem u vodu "stari čovek" rađa novo, preporođeno biće
Crkveni Oci obilato su koristili izvesne prehrišćanske i univerzalne vrednosti akvatičkog simbolizma, samo što su ih pri tome obogatili novim značenjima, koja su se odnosila na istorijsku egzistenciju Hrista. Za Tertulijana (De Baptismo, III-V), u početku bejaše voda, "sedište božanskog Duha, koji je nju stavljao ispred drugih elemenata...
Eros i Psiha
Po grčkoj mitologiji Eros i Psiha, a po rimskoj mitologiji Kupidon i Psiha je verovatno jedna od najlepših ljubavnih priča u klasičnoj mitologiji. Prvi put se pojavila u II veku u spisima rimskog književnika, retoričara i filozofa Apuleja. Postoji u nekoliko različitih verzija i čest je motiv u književnosti i umetnosti, kao i osnova za psihološku i kulturološku analizu. Do danas mit o Erosu i Psihi simboliše samoispitivanje i lični razvoj kroz učenje, gubitak i spasavanje prave ljubavi.
Nacionalni karakter - deo ideologije i prakse nacionalizma
Nacionalni karakter je etno-psihološki izraz koji opisuje oblike kolektivnog samopoštovanja, senzibilnosti, ponašanja i način života koje dele pripadnici nacije ili države. To pretpostavlja postojanje psihološke i kulturne homogenosti među pripadnicima nacije ili države, kao i ideju da se svaka nacija može smatrati kolektivnom individuom sa karakteristikama analognim pojedinačnim ličnostima koji su njeni pripadnici.
Erih From - “Ja sam onakav kakvog me želiš“
Premda proporcija profesionalnih i ljudskih osobina, s jedne strane, i ličnosti, s druge, kao preduslova za uspeh varira, “faktoru ličnosti“ uvek pripada odlučujuća uloga. Uspeh uveliko zavisi od toga koliko se uspešno osobe prodaju na tržištu, kakav utisak ostavlja njihova “ličnost“, koliko su lep “paket“; od toga da li su “radosni“, “bučni“, “agresivni“, “ambiciozni“; nadalje od toga kakva su zaleđa njihove porodice, u kojim su klubovima članovi i da li poznaju “prave“ ljude.
Mit o Zlatnom runu - Priča o Jasonu i Argonautima
Jedna od najfascinantnijih priča drevne grčke mitologije je priča o Argonautima i potrazi za zlatnim runom. Priča se odvija u doba pre Trojanskog rata, kada su Herkul i Tezej bili živi i aktivni u drevnoj Grčkoj. Ova priča se navodila još u vreme Homera u VIII veku pre nove ere i do naših dana je došla u mnogo različitih verzija koje se razlikuju u detaljima. Klasičnu priču Argonautica napisao je Apolonije s Roda. Novija, ali manje poznata Argonautica, koja opisuje isti mit je latinski ep koji je ispevao Valerije Flak za vreme rimskog cara Vespazijana.
Imanuel Kant - Vaspitanje i dečja volja i želje
Deca se kvare kada im se volja ispunjava, a vaspitavaju pogrešno kada se njihovoj volji i njihovim željama upravo suprostavlja. Ovo se dešava još dok su deca igračke roditelja - naročito u vreme kad počinju govoriti. Iz tog kvarenja proizilazi šteta za čitav život. Suprotstavljajući se dečjoj volji nagonimo ih da iskažu svoju ljutnju - što dabogme mora biti - ali ona tim više besne iznutra.
Halil Džubran - Kakvo blago čuvate svojom pokornošću da biste ga ostavili u nasleđe svojim potomcima?
Čuli ste da je prvom čoveku Bog rekao: “U znoju svom ješćeš hleb.“ Zašto šajh Abas jede hleb zamešen vašim znojem i pije vino pomešano s vašim suzama? Je li Bog izdvojio tog čoveka i učinio ga gospodarem još dok je bio u majčinoj utrobi? Ili se naljutio na vas zbog neznanih greha i poslao vas u život kao robove da skupljate letinu, ali da jedete samo trnje, da pravite raskošne palate, ali da živite samo u trošnim kolibama?
Midino zlato - mit o zlatnom dodiru
Mida u grčkoj i rimskoj legendi, kralj Frigije, sin Gordija i Sibele poznat po svojoj gluposti i pohlepi je protagonist jednog od najpoznatijih antičkih mitova. Ovaj mit je inspirisao mnoge pisce i umetnike, a rimski pesnik Ovidije je u svom delu Metamorfoze dao svoj puni oblik liku Mide. U Ovidovim Metamorfozama, Knjiga XI data je klasična verzija čuvenog mita o Midinom zlatu. I danas je Mida simbol pohlepe i opasnosti koje ona donosi, sinonim za bogataša i modernog čoveka opsednutog kupovinom.
Veni, vidi, vici - Dođoh, videh, pobedih
Veni, vidi, vici, što u prevodu sa latinskog jezika znači Dođoh, videh, pobedih je najpoznatija izreka rimskog državnika i vojskovođe Julija Cezara, koju je izrekao nakon pobede u kratkotrajnom ratu sa pointskim kraljem Farnakom II u bici kod Zele 47. godine pre nove ere. Ova izreka se nalazi i u Cezarovom delu De Bello Gallico (O Galskom ratu). Ona se odnosi na brzu, odlučnu pobedu, a danas se koristi kada se ističe da je nešto neočekivano lako i brzo urađeno ili kada se neočekivano brzo i lako rešio neki problem.
Društvo