Društvo
Društvena dezorganizacija - funkcionalna neravnoteža u društvu
Društvena dezorganizacija je bila uvek prisutna u svakom društvu, a društvo u kojem je svaki strukturni elemenat funkcionalno uravnotežen sa svim ostalim je čista hipoteza. Često se određuje kao proces koji se suprotstavlja društvenoj organizaciji, a karakteriše je odsustvo, poremećaj i raspadanje jedne društvene celine.
Virdžinija Satir - Ja jesam ja
Američki psiholog Virdžinija Satir, začetnica porodične terapije je često integrisala meditacije i poetsko pisanje u svoje javne radionice i pisanja. Jedno od njenih najpoznatijih dela, Ja jesam ja, napisala je u odgovoru na pitanje koje joj je postavila petnaestogodišnja devojčica: "Kako mogu sebe da pripremim da bi mi život bio ispunjen?" Satir je odgovorila pismom Ja jesam ja, koje se često naziva i Moja deklaracija o samopoštovanju.
Čarls Dikens - Porez na prozore
LVI
ČARLSU NAJTU
Devonšir Teras,
8. februar 1850.
Karl Gustav Jung - Tumačenje značenja zmije u snovima
Karl Gustav Jung u analiziranju snova koristi simbole. Zmija je za njega složen i ambivalentan simbol i jedan od najsnažnijih arhetipova u čovekovom kolektivnom nesvesnom. Paradoksalan karakter ovog drevnog simbola proističe iz vezivanja zmije za dušu predaka, za ktonski, podzemni svet. Istovremeno zmija je za Junga najbolji mogući način izražavanja onog nepoznatog i predstavlja most podignut prema nevidljivim obalama.
Hari Harlou - Istraživanje na bebama majmunima
Američki psiholog Hari Harlou je najpoznatiji po istraživanjima o majčinoj ulozi i socijalnim uticajima. Svoj najpoznatiji eksperiment o prirodi ljubavi majke i deteta, poznat kao Harlovljev eksperiment sproveo je tokom šezdesetih godina XX veka. Eksperiment je bio vezan uz privrženost primata i njihovih majki, a kao reprezentativni primati odabrani su majmuni, rezus makaki, vrsta koja živi na jugoistoku Azije, od istoka Avganistana do Tihog okeana, odnosno Istočnog kineskog mora.
Robert Muzil - “Ne bih da sam glup!“
Bojazan da ne izgledate glupi, kao i bojazan da ne povredite uljudnost, čini da se znatan broj ljudi, koji sebe smatraju pametnim, čuva da to i kaže. A ako se nađu u situaciji da su prisiljeni da o tome govore, pribegavaju okolišenjima sledeće vrste: “Nisam gluplji od drugog.“ Ali, postoji sklonost i da se što je mogućno neutralnijim i objektivnijim tonom primeti: “Verujem da mogu da kažem da sam normalno inteligentan.“
O pojmu groteske
Kao znak otuđenosti, često i pesimizma pojam groteska se javlja u onim epohama u kojima se racionalna slika sveta nastoji potkopati, ako ne i izokrenuti, posebno u srednjem veku, romantizmu i avangardi. Pojam groteska se počinje koristiti u XVIII veku u značenju u kojem ga poznajemo danas. On podrazumeva fantastičnu, iskrivljenu, pomerenu sliku stvarnosti, koja izaziva zastrašujuća, a kod savremenog čoveka i komična osećanja. Danas se koristi često kao opšti pridev za čudno, misteriozno, veličanstveno, fantastično, odvratno, ružno, neugodno ili neprijatno.
Neorealistički film
Kako se pod filmskim realizmom podrazumeva i realizam filmskih tema i način njihove obrade, upravo na osnovu toga je izvestan broj francuskih predratnih filmova svrstan u poetski realizam, a jedan broj italijanskih filmova nakon Drugog svetskog rata u neorealizam.
Benedito Kroče - Filozofija kao nauka duha
Otprilike kada je osnovao časopis La Critica 1903. godine, italijanski filozof, političar, istoričar umetnosti i literarni kritičar Benedito Kroče započinje sistematsko izlaganje svoje filozofije duha. Njegov rad se može posmatrati kao pokušaj da reši probleme i sukobe između empirizma i racionalizma (ili senzacionalizma i transcendentalizma). On se usredsređuje na živo ljudsko iskustvo, na ono što se dešava u određenim mestima i vremenima.
Vladeta Jerotić - Iza svakog straha stoji kao stalna opomena i pretnja - smrt
Život ne trpi ponavljanja koja nemaju za cilj učvršćivanje sebe (kao u vreme ranog detinjstva, ili i kasnije) u relativnoj sigurnosti postojanja, kada ponavljanje neke radnje, misli ili osećanja stvaraju neophodan identitet u čoveku, obezbeđujući mu relativnu sigurnost egzistencije. U svim drugim slučajevima jednoobrazno ponavljanje neke radnje ili misli koja dugo traje, stvara u čoveku teško podnošljivo, za neke i nepodnošljivo osećanje dosade.
Društvo