Artnit

Društvo

Sreda, 06 Maj 2020 10:29

O pojmu morala

Moral je važan činilac društvene kohezije koji reguliše odnose među ljudima. Određen je istorijski i oblikuje se u skladu sa uslovima života zajednice, kulturnom tradicijom i religijskim predstavama. On je relativan, nije isti u svim društvenim grupama i istorijskim periodima. Često se pojam morala definiše kao skup nepisanih pravila, običaja, navika i normi koji određuju način ponašanja i međusobne odnose ljudi, određeni oblik života i prosuđuju što je dobro, a što zlo u određenoj društvenoj grupi, zajednici.

Šta li smekšava civilizacija u nama? Civilizacija izrađuje u čoveku samo mnogostranost osećanja, i... apsolutno ništa više. A razvitkom te mnogostranosti čovek će doći možda i dotle: da će pronaći nasladu i u prolivanju krvi. I toga je već i bilo! Jeste li primetili, da su najutančaniji krvoloci bili skoro svi od reda najcivilizovanija gospoda, kojima razne Atile i Stenjke Razini nisu bili ni za mali prst; i ako ne padaju tako jako u oči kao Atila i Stenjka Razin, to dolazi samo otuda što ih često sretamo, što su suviše obični i svakodnevni.

Nedelja, 03 Maj 2020 10:37

Anđeo uništenja

Nadrealistički meksički crno-beli film Anđeo uništenja (El ángel exterminador) snimljen 1962. godine smatra se jednim od najuspešnijih i najpoznatijih ostvarenja španskog režisera Luisa Bunjuela. Ovaj film predstavlja kombinaciju nadrealizma, crnog humora i društvene satire na račun buržoazije. Karakterističnim jednostavnim stilom Bunjuel analizira društvo kroz prizmu iracionalnog i istovremeno stvara gorke i mračne slike rituala građanskog visokog društva.

Nedelja, 26 April 2020 10:45

O životu kneza Miloša Obrenovića

Vilhelm Rihter koji je bio u službi kneza Miloša Obrenovića kao inženjer u svojoj knjizi Prilike u Srbiji pod knezom Milošem do njegovog odstupanja 1839, koja je objavljena u Lajcpigu 1840. godine piše o svakodnevnom životu kneza Miloša Obrenovića.

"Film Svetlosti pozornice" (Limelight), napisao je Čaplin u knjizi Moja autobiografija, "zahtevao je osamnaest meseci priprema." Sećanje ga je varalo. Zapravo, od dana kada je zvanično počeo da diktira tekst Sveta pozornice, 13. septembra 1948. godine, pa do početka snimanja u studiju novembra 1951. prošlo je više od tri godine. Kada je u pitanju vreme rada na delu Svet pozornice, ovaj period duži je od trajanja sveoukupnog stvaralačkog postupka za film Svetlosti velegrada (City lights) koji se smatra njegovim najzahtevnijim i vremenski najdužim projektom.

Rani radovi francuskog sociologa i filozofa Žana Bodrijara pružaju važan uvid u novi svet potrošnje, koji se razvio u eri posle Drugog svetskog rata. U svojim prvim delima Sistem objekata (1968) i Potrošačko društvo (1970) on započinje istraživanje na polju potrošačkog objekta (proizvoda), spajajući marksističku kritiku kapitalističkog društva sa studijama potrošnje, mode, medija, seksualnosti i potrošačkog društva.

Ponedeljak, 13 April 2020 10:24

Društvene vrednosti potrošačkog društva

Potrošnja kao etos i konzumerizam kao kulturna pozadina su istaknute karakteristike savremenog društva. Kupovina (shopping) u slobodno vreme postaje glavni kanal komunikacije, putem koga se manifestuju vrednosti, stavovi, status, životni stil. "Dominantne vrednosti" savremenog društva "organizovane su kroz postupke potrošnje i u njima i na neki način izvedene". Sa ciljem da se približi proizvodu, a udalji od sebe stvara se pojedinac čije su preovlаdаvаjuće odrednice individuаlizаm, egoizаm, usmerenost nа prolаzno i mаterijаlno.

"Najzad, Grci i Rimljani, čiji su pogledi bili upereni samo u ovaj život i koji nisu naslućivali savršenija uživanja nego što su ovozemaljska, nisu, već samim karakterom svoje vere, bili kao mi, upućeni na meditacije i želje. Stvarana prema našim nevoljama i potrebama, hrišćanska vera nam neprestano pruža dvostruku sliku; sliku zemaljske tuge i nebeske radosti i na taj način čini od našeg srca izvor sadašnjih zala i dalekih nada iz čega potiču neiscrpna sanjarenja. Hrišćanin sebe uvek smatra za putnika koji na ovom svetu prolazi dolinom plača i koji će se odmoriti tek u grobu. Ovaj svet nije predmet njegovih želja, jer zna da je život ljudski kratkog veka, i da bi mu se taj predmet brzo izmakao.

Sreda, 01 April 2020 10:24

Frederik Koplston - O ljudskoj slobodi

Što se tiče ljudske slobode, u psihološkom smislu, Volter je menjao mišljenje. U Raspravi o metafizici, on brani stvarnost slobode pozivajući se na neposredno svedočenje svesti, koje odoleva svim teorijskim primedbama. U delu Njutnova filosofija, on međutim pravi razliku. U određenim trivijalnim stvarima kad nemam motiv koji me navodi da postupam pre na jedan nego na drugi način, može se reći da imam slobodu indiferencije.

Kad bih bio izdajica, mogao bih vam lepim rečima zamazati oči da ne vidite nesreću što preti. Ali ja sam sam kriv za položaj u koji smo zapali. Dovoljno sam karakteran da to priznam pred vama. Ako me pitate kako sam mogao toliko da se zaboravim - imate puno pravo da mi postavite ovo pitanje -, moram vam na svoju sramotu odgovoriti: Zaboravio sam se zato što sam zaboravio reči našeg velikog učitelja Monga, koji veli: "Oni delaju a ne znaju šta čine; imaju navike a ne znaju zašto ih imaju; hodaju celog svog života a ipak ne poznaju svoj put: takvi su oni, ljudi iz gomile."

Vi ste ovde: Home Društvo