Artnit

Društvo

Utorak, 07 Juli 2020 10:07

Ana Frojd - Projekcija malog deteta

Projekcija je slična potiskivanju i po tome što nije vezana za određene situacije straha. Ona nastaje usled realnog straha, straha od Nad-Ja i straha od nagona. Engleski psihoanalitičari tvrde da se već u prvim mesecima čovekovog života, pre svih potiskivanja, mogu pojaviti projekcije prvih agresivnih pobuda, i da one mogu odlučno uticati na formiranje dečje slike sveta i na ličnost deteta.

Isus je rečima i delom učio samo jednome - činjenju dobra. A dobro je očigledno sklono skrivanju, ono izbegava da ga iko vidi i čuje. Hrišćansko neprijateljstvo prema domenu javnosti, kao i sklonost hrišćana, barem onih ranih, da žive što dalje od domena javnosti, može se razumeti i kao samorazumljiva posledica toga što su se posvetili dobrim delima, čak i nezavisno od toga koja su verovanja i očekivanja gajili.

Četvrtak, 02 Juli 2020 10:37

Legenda o potopu - Nojeva barka

Legenda o potopu, poznata i kao Nojeva barka nalazi se u okviru Starog zaveta, u Knjizi postanja. U ovom delu Biblije, fokus je na stvaranju sveta, na Bogu kao tvorcu svega živog, ljudskoj sudbini i poreklu, kao i na čovekovom odnosu naspram Dobra i Zla. Knjiga Postanja u drugom delu govori o Božjim praocima, izabranom narodu, Izraelcima i o prvim ljudima koje je Bog spasao i sa kojim počinje spasavanje čitavog sveta.

Biti između Scile i Haribde je izraz koji potiče iz grčke mitologije i ilustruje bezizlaznost situacije to jest da se između dva zla mora izabrati jedno. Opasnost plovidbe između hridi sa Scilom i vira sa Haribdom istaknuta je u Homerovom epu Odiseja i dala je povod izreci Incidit in Scyllam qui vult vitare Charybdim, što u prevodu sa latinskog jezika znači naleti na Scilu, ko hoće izbeći Haribdu. Izraz između Scile i Haribde se zadržao do danas i označava položaj kada opasnost preti i s jedne i s druge strane, kada se dospeva sa zla na gore. Sličan je i izraz prolaziti kroz Scilu i Haribdu, sa značenjem nailaziti na velike opasnosti, kao i proći Scilu i Haribdu, to jest savladati velike teškoće.

Glavna proročica Pitija u Apolonovom hramu u Delfima bila je jedna od prvih zabeleženih po kojoj su sve druge nosile to ime. Pišući o Proročištu u Delfima Plutarh govori da je Pitija bila jedna od Sibila i zvala se Libisa, a bila je kći Zevsa i najade Lamije. Smatralo se da tokom proročkog transa na njihova usta govori Apolon lično. Njihove odgovore koji su se sastojali od nerazumljivih, nepovezanih i zagonetnih reči su saopštavali Apolonovi sveštenici pošto bi ih preveli u stih. Poznate su po svojim zagonetnim odgovorima, a njihovo ime je utkano u izraz Pitijin odgovor, koji znači nejasan, dvosmislen, nerazumljiv, neodređen, tajanstven, zagonetan odgovor.

Jezero je jedna od najupečatljivijih slika sveobuhvatne celosti u malom. Makrokosmičko more, mikrokosmički obujmljeno zemljom, time je učinjeno dostupnim izvorištem hrane za život i duh čoveka. Ono reflektuje i usisava u svoje dubine, pa time i u srce zemlje, sve što njegova suprotnost, nebo, oličava svojom svetlošću i visinom, postajući tako nekom vrstom posrednika između dvaju oprečnih polova i suprotstavljenih aspekata stvarnosti: mračnog, zemaljskog načela, i načela svetlog, božanskog neba, kao i svih vrednosti koje ta načela podrazumevaju.

Često je isticano da ono što karakteriše film, za razliku od ostalih načina predstavljanja, jeste utisak stvarnosti pri gledanju filmova. Taj utisak stvarnosti, čiji je mitski primer užas kojim su bili obuzeti prvi gledaoci Limijerevog filma Ulazak voza u stanicu (1895), bio je središnja tačka razmišljanja i rasprava o filmu, koja su nastojala da definišu njegovu specifičnost (u odnosu na slikarstvo i fotografiju...), kao i tehničke i psihološke temelje tog utiska stvarnosti i analiziraju posledice do kojih on dovodi u ponašanju gledalaca tokom gledanja filma.

Klaustrofobija se definiše kao strah od zatvorenih prostora. Obično se klasifikuje kao anksiozni poremećaj, koji često rezultira napadima panike. Suočena sa nemogućnošću bekstva, osoba koja pati od klaustrofobije se boji da će se ugušiti, biti zgnječena, izgubiti svest ili izgubiti kontrolu nad svojim postupcima ili mišićima sfinktera.

U čemu je razlika između filmova snimljenih za televiziju i onih bioskopskih? Prvo, ne smatram da je televizijski gledalac manje inteligentan od bioskopskog. Razlog zbog kojeg je nešto snimljeno drugačije za televiziju nije u tome što su gledaoci gluplji, već u tome što urednici misle da je tako bolje. Mislim da je to problem sa televizijom. To ne važi u tolikoj meri za britansku televiziju jer ona nije toliko glupa kao nemačka, francuska ili poljska.

Četvrtak, 14 Maj 2020 10:23

Zaboravljeni

Meksički crno-beli film Zaboravljeni (Los Olvidados) Luis Bunjuel je snimio 1950. godine po romanu Milosrđe Benita Peresa Galdosa. Film je u tradiciji socijalnog realizma, mada sadrži i elemente nadrealizma prisutne u većini Bunjuelovih filmova. Ovaj film je Bunjuel prvi put prikazao u Parizu za svoje stare prijatelje nadrealiste u istom bioskopu gde je bio premijerno prikazan film Zlatno doba dvadeset godina ranije. Na Kanskom festivalu 1951. godine film je dobio Veliku nagradu za režiju, a danas se smatra jednim od klasika meksičke i svetske kinematografije.

Strana 1 od 78
Vi ste ovde: Home Društvo