Marko Kraljević i brat mu Andrijaš
Najstarija zapisana narodna pesma o Marku Kraljeviću je bugarštica Marko Kraljević i brat mu Andrijaš. Tu bugaršticu, to jest pesmu dugog stiha od 15 ili 16 stihova zabeležio je Hvaranin Petar Hektorović i uneo u svoj spev Ribanje i ribarsko prigovaranje štampanom u Mlecima 1568. godine. Nju je pevao hvarski ribar Paskoje Debelja kako Hektorović kaže, "sarpskim načinom" na putu od Hvara do Brača.
Rastanak Kara-Đorđija sa Srbijom
Narodna epska pesma Rastanak Kara-Đorđija sa Srbijom je nastala u vreme sloma Prvog srpskog ustanka, 1813. godine ili kasnije. Ova pesma je posvećena srpskom voždu Karađorđu Petroviću i svrstava se u ciklus pesama o oslobođenju Srbije koje obuhvataju istorijski period stvaranja moderne srpske države na početku XIX veka, za vreme ustanaka.
Sestra Leke kapetana
Narodna epska pesma Sestra Leke kapetana je jedna od malobrojnih pesama koje nisu od samog početka podelile slavu sa ostalim pesmama iz zbirki Vuka Stefanovića Karadžića. Učena Evropa je videla u postupku Marka Kraljevića prema lepoj, osionoj Rosandi, sestri Leke kapetana varvarski čin. Veruje se da je starcu Miliji od koga je Vuk zabeležio ovu pesmu dosadilo da peva pa je skratio pesmu i nagrdio je. Naljutivši se na Vuka i na Rosandu, Milija je istakao kako se Marko naljutio i odsekao devojci desnu ruku “a pinjalom oči izvadio“ i otišao.
Senjanin Tadija
Narodna epska pesma Senjanin Tadija pripada uskočkom ciklusu narodnih epskih pesama. U ovoj pesmi narodni pevač peva o junaštvu Senjanin Tadije, jednog od najpoznatijih senjskih uskoka, koji se herojski borio protiv turskih osvajača zulumčara i sprečavao ih da ugnjetavaju nedužni narod i sprovode svoja nedela. Kroz lik ovog mladog uskoka date su osobine srpskih uskoka, njihov moral, samopožrtvovanost, spretnost, snalažljivost i junaštvo.
Margita djevojka i vojvoda Rajko
U narodnim epskim pesmama pokosovskog ciklusa dominantno viđenje sveta i života, sudbine naroda i sudbine pojedinca je pesimističko. Ove pesme su vapaj za slobodom i pravdom. Vrhunac tog vapaja je ostvaren u završnoj pesmi ciklusa, Margita devojka i Rajko vojvoda, koju je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić od pevača Starca Raška. Po narodnom predanju u pesmi se govori o vojvodi Radoslavu Čelniku, vladaru Srema u XVI veku čiji se prestoni grad nalazio u Slankamenu, a koji se ubio posle poraza od Turaka.
Oblak Radosav
U narodnim epskim pesmama pokosovskog ciklusa je opevan viteški otpor prema nasilju, nepravdi, kao i zulumu turskih osvajača. Tako je i u pesmi Oblak Radosav, koju je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić 1845. godine, opevan junak Oblak Radosav kao borac protiv nasilja i nepravde. U pesmi provejava mržnja naroda prema izdajnicima nacionalnih interesa koja je oličena u Jerini, ženi despota Đurađa. Prema Stojanu Novakoviću Oblak Radosav, poznat i kao Rade Oblačić koji je opevan u ovoj pesmi je bio Radič Postupović, srpski vlastelin iz prve polovine XV veka.
Narodna epska pesma Sveti Sava
Sveti Sava je bio popularan u narodu, i posvećene su mu mnoge priče, legende i pesme. Zato i jedna od najpoznatijih narodnih epskih pesama iz pretkosovskog ciklusa nosi naslov Sveti Sava, iako je njena tema vladavina njegovog oca, prvog srpskog vladara Stefana Nemanje. Braneći čast svog oca i njegova dobra dela, Sveti Sava u ovoj pesmi govori istinu velikašima na prosvetiteljski način i tako narodni pevač hvali i plemenito poreklo svog prosvetitelja.
Smrt vojvode Kajice
Narodnu epsku pesmu iz pokosovskog ciklusa Smrt vojvode Kajice, Vuk Stefanović Karadžić je zabeležio od slepe pevačice Živane. U ovoj pesmi je opevana tragična smrt srpskog viteza, vojvode Kajice koji je pao kao žrtva zavisti i sujete mađarskih ratnika. Opšti ton pesme je tragika života i stalna borba sa silom.
Zidanje Ravanice
U jednoj od najpoznatijih pesama kosovskog ciklusa Zidanje Ravanice narodni pevač se u pristupu neimarskoj temi kreće između legende i istorije. U središtu pesme je manastir Ravanica, najveća i glavna zadužbina kneza Lazara Hrebeljanovića, građena između 1376. i 1381. godine. U pesmi se veliča i slavi srednjovekovna srpska prošlost, kroz zadužbine starih vladara i kroz nju provejava i predosećanje tragičnog nacionalnog udesa o propasti srpske države.
Kosovka devojka
Jedna od najlepših pesama iz kosovskog ciklusa narodnih epskih pesama je Kosovka devojka. Ispevana je neposredno posle Kosovske bitke, a u sadašnjem obliku je zabeležena 1817. godine. U ovoj pesmi vizija poraza se prenosi sa kolektivnog na lični plan. Kosovka devojka, idealizovani tip srpske devojke postaje simbol sačuvane časti otadžbine i oličenje vernosti, dobrote, humanosti.