Artnit

ARTNIT
Ponedeljak, 23 Mart 2020 11:39

Feliks Nadar - Žan Fransoa Mile

Francuski fotograf, karikaturista, novinar, književnik i izrađivač balona Feliks Nadar je 24. jula 1852. godine u šaljivoj ilustrovanoj publikaciji Le Journal pour rire objavio karikaturu Žana Fransoa Milea, predstavljajući ga kao seljaka slikara, koji nosi cipele sa debelim drvenim đonom, drži lopatu i svoju paletu. Između 1854. i 1860. godine Nadar je fotografisao Milea, a njegova portretna fotografija se danas nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Nedelja, 22 Mart 2020 11:29

Feliks Nadar - Šarl Bodler u fotelji

Francuski fotograf, karikaturista, novinar, književnik i izrađivač balona Feliks Nadar, veliki portretista iz 1860-ih godina i posmatrač boemske strane pariskog društva, fotografisao je pesnika Šarla Bodlera nekoliko puta između 1855. i 1858. godine, tokom najmanje tri različita poziranja. Pozitiv, čiji je negativ bio uništen, jedini poznati pozitiv sa prvog poziranja, koje se verovatno dogodilo početkom 1855. godine, danas se nalazi u muzeju Orsej u Parizu.

Kad bih bio izdajica, mogao bih vam lepim rečima zamazati oči da ne vidite nesreću što preti. Ali ja sam sam kriv za položaj u koji smo zapali. Dovoljno sam karakteran da to priznam pred vama. Ako me pitate kako sam mogao toliko da se zaboravim - imate puno pravo da mi postavite ovo pitanje -, moram vam na svoju sramotu odgovoriti: Zaboravio sam se zato što sam zaboravio reči našeg velikog učitelja Monga, koji veli: "Oni delaju a ne znaju šta čine; imaju navike a ne znaju zašto ih imaju; hodaju celog svog života a ipak ne poznaju svoj put: takvi su oni, ljudi iz gomile."

Izraz Hic Rhodus, hic salta obično se prevodi Ovde je Rodos, ovde skoči. Ovaj poznat izraz potiče od tradicionalnog latinskog prevoda Ezopove basne Hvalisavac koja pokazuje da dok god se nešto može dokazati delima, razgovor je suvišan. Karl Gustav Jung je rekao da je njegov moto Hic Rhodus, hic salta, a taj izraz se danas koristi u značenju ovde i sada pokaži što znaš i možeš.

Četvrtak, 19 Mart 2020 11:27

Fama - boginja glasina i javnog mnjenja

U svakodnevnom govoru se često koristi pojam fama, koji se određuje kao glasina, neproverena vest, mišljenje na osnovu glasina. U mitologiji Fama je grčka (rimska) boginja, personifikacija glasina i javnog mnjenja. Okružena Zabludom, Lažima i Strahom, ona iz svoje palate ponovo vraća u svet svoje glasove, udvostručava ih i po svojoj volji dopunjuje. Fama je bila više poetična personifikacija nego obožavana apstrakcija. Bila je takođe, i motiv na slikama.

Martovske ide (Idus Martii) je bio naziv za 15. mart u rimskom kalendaru. Na taj dan se u Rimu održavala svetkovina u čast boga Marsa i vojna parada. Osim u martu, izraz ide se koristio i za 15. dan meseca maja, jula i oktobra, odnosno 13. dan u svim ostalim mesecima. Zbog istorijske priče o atentatu na Julija Cezara najpoznatije su martovske ide.

Vi ste ovde: Home