Zapevala sojka ptica
Kreja ili sojka je najšarenija evropska ptica iz porodice vrana i zato se često naziva i šarena vrana. Ima lepo ružičasto-smeđe perje, na krilima plava, crna i bela pera, dok joj je rep crn. Živi u šumskim predelima i u blizini ljudskih naselja. Poslednjih godina ove ptice migriraju u urbane sredine, verovatno zbog erozije njihovih prirodnih staništa, tako da se može videti i u urbanim parkovima i na trgovima.
Smrt Smail-age Čengića
Najznačajnije delo Ivana Mažuranića je ep Smrt Smail-age Čengića, objavljen u Almanahu Iskra 1846. godine. U epu je opisana jedna istorijska epizoda o sukobu Turaka i Crnogoraca na Mljetičku 1840. godine, koja je okončana ubistvom Smail-age Čengića i porazom Turaka.
Jadranski Prometej
Poezija Laze Kostića je poezija duha i mašte. Njegov omiljeni pesnički junak jeste kosmički buntovnik Prometej, koji vodi borbu pravde, borbu ponosa. U poznatoj pesmi Jadranski Prometej Laza Kostić upoređuje Prometeja sa borbom svog porobljenog naroda.
Vinsent van Gog - Ljudi koji jedu krompir
Slika Ljudi koji jedu krompir, uz koju je tada mladi slikar Vinsent van Gog vezivao sve svoje nade, u to vreme nije bila prihvaćena. Slika nije bila izložena na Pariskom salonu niti ju je Teo, brat Van Goga pokazao trgovcu slikama Durandu Ruelu, kao što je Van Gog tražio. Jedini ljudi za koje se zna da su tada videli sliku su Teov sused Alphonse Portier više entuzijasta nego uspešan trgovac slikama i Teov stariji prijatelj, slikar Charles Serret. Slika Ljudi koji jedu krompir danas se smatra za prvo remek-delo Vinsenta van Goga. Slika se nalazi u muzeju Van Gog u Amsterdamu.
Đura Jakšić - Ponoć
…Ponoć je.
U crnom plaštu nema boginja;
slobodne duše to je svetinja.
To gluho doba, taj crni čas.
Al’ kakav glas?…
Aleksandar Sergejevič Puškin - Evgenije Onjegin
Raznovrsnošću svojih dela Aleksandar Sergejevič Puškin je pružio obrasce u svim oblastima književnoga stvaranja - u lirskoj, epskoj i dramskoj poeziji. Njegovo pesničko delo je bila inspiracija mnogim ruskim pesnicima i taj njegov uticaj traje, može se reći, i do danas.