Konstantin Veliki
Glava Konstantina Velikog, prvog imperatora hrišćanina i reorganizatora rimske države je prvobitno pripadala kolosalnoj statui koja je podignuta u Rimu u čast pobede nad Meksencijem, posle 312. godine. Glava nekadašnje kolosalne mermerne statue se danas nalazi u Kapitolskom muzeju u Rimu.
Isidora Sekulić - Na granama mašte
Sanjala sam o velikim morima po kojima se koralska ostrva ljuljaju kao kotarice cveća. O predelima gde sunčani zraci u teškim debelim viticama padaju na zemlju, i gde nema druge hladovine i svežine do kad morske ptice rašire svoja krila i vodom sa svoga perja poprskaju cveće. Sanjala sam o strašnoj studi, i glečerima iz čijih se pukotina plazi čudna plava svetlost, i osećala da tamo na severu, u onim smrznutim energijama, mora ležati klica i stihija prave večnosti.
Oblak u pantalonama
Tematski krug poezije ruskog pesnika Vladimira Majakovskog se prostire na opšteljudsku svakodnevnicu koja se ponavlja u svim vremenima. U njegovoj poeziji se gotovo ne oseća granica između ličnog i društvenog. To se naročito dobro vidi u njegovoj poznatoj poemi Oblak u pantalonama.
Žorž Sera - Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat
Nedeljno popodne na ostrvu Grand Žat je prva slika koju je francuski slikar Žorž Sera radio u potpunosti tehnikom, nazivanom različitim imenima - poentilizam, divizionizam, neoimpresionizam. Ova slika se često smatra njegovim manifestom slikarstva. Slika se danas nalazi u Institutu umetnosti u Čikagu.
Petar Kočić - Jelike i omorike
Sa čistog, blistavog neba prosipa se živa, treperava, vesela svjetlost. Miriše drijemovac, to rano, dremovno, planinsko cvijeće. Po vlažnim proplancima zeleni se zadovoljni, kočoperasti kukurijek, a sa suvih prisojnih kamenjaka, izmeđ trule, spržene bujadi, počinju se plaviti mirišljave ljubičice.
Tihi Don
Tihi Don Mihaila Šolohova je najveće delo posleoktobarske ruske književnosti i jedno od najvećih uopšte u XX veku. Ovaj roman u četiri knjige nastajao je 15 godina. Tihi Don je roman karaktera, usredsređen na individualnu psihologiju i sudbinu čoveka uprkos kretanjima mnoštva koje slika. U sudarima sa stihijom društvenog komešanja strada pojedinac.