Rodoslovi
Rodoslovi objašnjavaju genealogije vladara i crkvenih poglavara. U srpskoj književnosti se pojavljuju u XV veku, a njihov autor je Konstantin Filozof. Konstantin Filozof je u XIV, XV i XVI glavi svoje biografije o Stefanu Lazareviću ispričao genealogiju loze Nemanjića, dovodeći je u vezu sa vizantijskim carem Konstantinom.
Astilba - biretka
Astilba, ili biretka kako se često zove je jedna od omiljenih ukrasnih biljaka za senovita mesta u vrtu, a njeni cvetovi postaju lepi ukrasi i preko zime. Poreklom je is istočne Azije, a dugogodišnjim selekcijama nastale su vrste koje se sade u vrtovima, u saksijama i koriste se kao rezano cveće. Neke vrste astilbi mešaju se sa žbunastom spireom, jer su cvetovi veoma slični, i zbog toga ih u nekim krajevima zovu lažna spirea.
Momo Kapor - Nostalgija košta koliko i povratna avionska karta do Beograda
Postoji u životu našeg čoveka u tuđini jedan trenutak kada strašno poželi da vidi, makar nakratko, svoj zavičaj, kao da je u pitanju prva ljubav iz mladosti. Hrana mu postane bezukusna, ljudi kao da su od plastike, a život bez smisla. Za onoga ko to može sebi da dozvoli, nostalgija košta koliko i povratna avionska karta do Beograda.
Starina Novak i knez Bogosav
Narodna epska pesma Starina Novak i knez Bogosav pripada ciklusu hajdučkih epskih pesama. Kroz ovu pesmu hajdučija je najuverljivije i najpotpunije sagledana. Osim toga, ovo je jedna od retkih pesama u kojoj su obuhvaćena ne samo turska vremena, već je sačuvana jedna uspomena na nepravedne društvene odnose u srpskoj feudalnoj državi.
Boje u dečjoj sobi
Boje su u uređenju dečje sobe veoma važan elemenat. One treba da odražavaju godine i ličnost deteta, a istovremeno da stvore prijatan prostor u kome dete može da se igra i druži, da uči i spava. Dizajneri enterijera preporučuju da se koriste najviše tri boje da soba ne bi delovala haotično i neprijatno, a i da bi se povezala sa enterijerom doma. U izboru boja treba uvek da učestvuje i dete, jer je to ipak njegov mali prostor.
Đuro Šušnjić - Izumiranje ideala
Ova nesigurnost u tumačenju vlastitog iskustva delom je posledica odsustva unutrašnjeg merila koje ljudima omogućava da i u promenljivim okolnostima idu svojim putem. Ljudski život je složen i zamršen, i ako nije vođen idejom o dobrom, lepom, i istinitom životu, on se izjednačava sa džunglom u kojoj vladaju zakoni nižega reda. Živeti bez ideje vodilje, to znači prepustiti se igri slučajnih okolnosti, "tumarati duhom isto onoliko koliko i nogama".